Догодило се на данашњи дан, 28. децембар

 

1836. – Шпанија признала независност Мексика, који је окупирала између 1519. и 1522. године, немилосрдно истребљујући Индијанце. Под шпанску круну, званично са статусом вицекраљевине, Мексико је потпао 1535. Устанак против колонијалних управљача избио је 1810, а нестабилност у Мексику искористиле су САД, отевши Тексас 1822, а у крвавом рату од 1846. до 1848. и Нови Мексико и Калифорнију.

1856. – Рођен амерички државник Вудро Вилсон, предсједник САД од 1913. до 1921, претходно универзитетски професор и ректор и гувернер Њу Џерсија, добитник Нобелове награде за мир 1919. Двапут је војно интервенисао у Мексику, окупирао је Хаити и Доминиканску републику. Приступио је Антанти и 1917. увео САД у Први свјетски рат против Централних сила. Као противник Октобарске револуције залагао се за војну интервенцију против совјетске Русије. Послије окончања рата одиграо је значајну улогу на Версајској мировној конференцији, чије су одлуке умногоме биле резултат његовог мировног плана од „14 тачака“. Учествовао је у стварању Друштва народа, али је Сенат одбио да ратификује Версајски мировни уговор, послије чега су САД остале ван прве свјетске организације, претходнице УН.

1879. – У удесу путничког воза на линији Единбург – Данди у Шкотској, који се сурвао у ријеку пошто је под њим попустио мост, погинуло је 90 људи.

1882. – Рођен енглески астроном и математичар Артур Стенли Едингтон, директор Опсерваторије у Кембриџу и предсједник Међународне астрономске уније од 1938. до смрти 1944. Бавио се структуром унутрашњости звијезда и њихове атмосфере, пулсацијом звијезда, међузвјезданом материјом, кретањем и распоредом звијезда у нашој галаксији. Организовао је прву експерименталну провјеру теорије релативитета Алберта Ајнштајна за вријеме потпуног помрачења Сунца 1919. и успио да утврди теоријски предвиђено скретање свјетлосног зрака у гравитационом пољу Сунца.

1895. – У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовали прву филмску пројекцију. Прве „покретне слике“ били су кратки документарни филмови о изласку радника из фабрике, жељезничкој станици с путницима и возом који јури. Представа је одушевила публику и сматра се датумом рођења кинематографије. Један новинар је тада забиљежио да је то „несумњиво најчуднији изум у нашој епохи“.

1908. – У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло је више од 82.000 људи.

1923. – Умро француски инжењер Александр Гистав Ајфел, градитељ куле у Паризу, која је добила назив по његовом презимену. Био је специјалиста за челичне конструкције и мостове и међу првима је примијенио пнеуматску градњу темеља великих мостова.

1925. – Убио се руски пјесник Сергеј Александрович Јесењин, који је мелодичним и сликовитим стиховима поетизовао боемију и скитњу и слутио олује над Русијом и сопствени удес скитнице и самоубице у 30. години живота. Конфликт епохе и пјесникове лирске душе највише је изражен у драматичним циклусима „Кафанска Москва“ и „Повратак у завичај“ и низу пјесама насталих 1924. и 1925. које су припремили пјесников трагичан крај, али и замисао циклуса „Персијски мотиви“ и поеме „Ана Сњегина“ – својеврсног завјештања. Снажно је утицао на генерације пјесника, не само руских. Остала дјела: збрике пјесама „Задушнице“, „Исповијест мангупа“, „Триптих“, „Стихови скандалиста“, „Совјетска Русија“, приповијетка „Урвина“, драмска поема „Пугачов“.

1937. – Умро француски композитор Жозеф Морис Равел, један од најистакнутијих представника француског импресионизма. Ослањао се на класично француско музичко насљеђе, али се инспирисао и шпанском музиком и џезом, користећи разнолики ритам, с оркестом пуним боје и слободним хармонијама. Виртуозни пијаниста и диригент, одржавао је концерте широм Европе и Америке. Дјела: опера „Сат Шпаније“, балет „Дафне и Клое“, оркестарска композиција „Болеро“, клавирски циклуси „Огледала“, „Гаспар ноћи“, „Купренов гроб“, „Сонатина“ за клавир, мноштво соло пјесама, углавном на стихове француских симболиста.

1942. – Јапански авиони у Другом свјетском рату бомбардовали индијски град Калкуту.

1945. – Умро амерички писац Теодор Драјзер, бескомпромисан критичар америчког друштва. Његов први роман „Сестра Кари“ забрањен је 1900, па је потом његов аутор десетак година био принуђен да се издржава писањем за илустроване, забавне и модне листове. Сматрао је да спасење свијета лежи у социјализму и пред крај живота постао је члан Комунистичке партије САД. Остала дјела: романи „Џени Герхард“, „Финансијер“, „Титан“, „Стоик“, „Геније“, „Америчка трагедија“, „Трагична Америка“, „Вриједи ли Америка да се спасе“.

1947. – Умро бивши италијански краљ Виторио Емануеле Трећи, посљедњи монарх Италије, на пријестолу од 1900. до 1946, који је подржавао фашистички режим Бенита Мусолинија. Прогласио се 1936, послије агресије Италије на Етиопију – „царем Етиопије“, а 1939, послије агресије на Албанију – „краљем Албаније“. Абдицирао је послије побједе републиканаца на изборима 1946.

1948. – У Египту убијен премијер Нокраши-паша, што је била кулминација вишемјесечних немира и насиља у тој земљи.

1949. – У Мађарској ступио на снагу декрет о национализацији свих индустријских и трговинских фирми.

1959. – У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији, што је омогућило домаћу производњу радиоизотопа који се користе у медицини, индустрији, пољопривреди и истраживачким институцијама.

1962. – У Мозамбику, португалској колонији у Африци, уједињењем три антиколонијалне групе, основан је Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља послије дуготрајне борбе стекла независност 1975, али је скоро двије деценије потом бјеснио грађански рат. Ривалски покрет Ренамо су у борби против Фрелима подржавали расистички режими Јужне Родезије, а потом Јужне Африке и потајно неке западне силе. Тек побједа Нелсона Менделе у Јужној Африци почетком деведесетих година 20. вијека и расно помирење у тој сусједној земљи створили су услове за окончање грађанског рата и слободне изборе које је добио Фрелимо.

1963. – Умро њемачки композитор Паул Хиндемит, који је стварао на основу дисонантног контрапункта и слободног схватања тоналитета. Кад су нацисти 1933. проскрибовали његова дјела као декадентна, отишао је у Анкару, а од 1939. био је професор на универзитетима у САД и Швајцарској. Дјела: опере „Новости дана“, „Кардијак“, „Сликар Матис“, „Хармонија свијета“, шест гудачких квартета, „Камерна музика оп. 36“, концерти и сонате за разне инструменте, теоријска дјела „Традиционална хармонија“, „Композиторов свијет“.

1966. – Кина извршила пету нуклеарну пробу. Амерички стручњаци су утврдили да је у радиоактивном облаку послије експлозије био уран 235 и 238, што је указивало да Кина врло брзо може да овлада знатно јачим термонуклеарним оружјем. Шест мјесеци касније експлодирала је прва кинеска хидрогенска бомба.

1968. – У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона.

1974. – У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Караком погинуло око 5.200 људи.

1984. – Умро амерички филмски режисер Сем Пекинпо, аутор вестерна и криминалистичких филмова које карактеришу изразити ликови, крајњи реализам призора, монтажно савршенство и стилска перфекција. Филмови: „Пуцњи поподне“, „Дивља хорда“, „Балада о Кејблу Хогу“, „Шампион родеа“, „Пси од сламе“, „Бијег“, „Бивши пријатељ Кид“, „Елита убица“, „Гвоздени крст“.

1989. – Парламент Чехословачке за предсједника изабрао Александра Дубчека, вративши га на политичку сцену с које је уклоњен војном интервенцијом земаља Варшавског пакта у Чехословачкој у августу 1968.

1994. – Директор америчке обавјештајне агенције ЦИА Џејмс Вулзи поднио оставку послије хапшења високог службеника ЦИА Олдрича Ејмса, који је годинама радио за Москву.

(Агенције)

На фотографији: Сергеј Јесењин, агенције