За научноистраживачки развој у Српској колико за пола кружног тока

 

Новим буџетом Републике Српске за наредну годину за науку је одвојено само 400.000 марака. Наиме, на огласу који је објавило Министарство за научнотехнолошки развој РС објављени су услови за суфинансирање научних пројеката у 2024. години, иако је конкурс објављен тек 20. новембра 2024, а рок за пријаве је истекао 5. децембра, пишу Независне.

„За суфинансирање научноистраживачких пројеката у 2024. години Министарство ће издвојити укупно 400.000 КМ. Тражени износи по пројекту не треба да прелазе 10.000 КМ. Министарство задржава право да измијени предвиђену висину средстава за ову намјену у складу са расположивим средствима у текућој години. Пријаве приједлога пројеката могу се подносити за једногодишња истраживања. Евалуацијски поступак координише и организује Министарство, а изводи Комисија за избор научноистраживачких пројеката у свакој научној области“, наводи се у конкурсу.

Другим ријечима, за научне пројекте у Републици Српској предвиђена је половина средстава потребних за изградњу кружног тока код кампуса на Бањалучком универзитету. Наиме, изградња тог кружног тока с двије траке и четири излаза коштала је 887.570 марака са ПДВ-ом.

Овлаш читањем само неких од ставки из новог буџета РС може се видјети да ће, на примјер, Ваздухопловни сервис РС само за накнаде ван радног односа издвојити износ као за цијелу науку у РС.

За текуће одржавање Службе за заједничке послове РС биће издвојено 750.000, а за стручне услуге више од милион марака, колико и за плате у Хеликоптерском сервису, из чега се види да је и за ове намјене издвојен значајно већи износ него за науку.

Републички протокол ће за плате издвојити 720.000 марака, а само за кориштење робе и услуга даће се колико и за науку у РС, односно исто колико и за комуналије и транспортне услуге у Угоститељском сервису.

Похвално је што је Министарство просвјете и културе издвојило 200.000 марака за талентовану дјецу, а за културу у РС биће издвојено мало више новца него за науку.

„Аеродроми РС“ добиће два милиона КМ субвенција од грађана Републике Српске, односно пет пута више него наука, а за Жељезничку корпорацију БХЖЈК Влада РС издваја 250.000, или више од пола буџета за науку.

И Институт у Андрићграду је боље прошао од научних радника: добиће 600.000 марака буџетских средстава.

Да нешто не штима с науком у РС признају и у самој Влади. Они су у реформској мјери број 9, која се односи на план управљања научноистраживачким радом, у склопу реформи које се спроводе за ЕУ, Народној скупштини РС представили шта планирају радити по овом питању и признају да проблеми постоје.

„Недостатак стратегије паметне специјализације РС једна је од значајнијих препрека за успостављање ефикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом“, кажу они.

Ако је судити према најављеним мјерама, научнике у РС очекују бољи дани с обзиром на то да је предвиђен, барем на папиру, читав низ активности које би требало да поправе стање наше науке. Планирана је изградња научно-технолошког парка и оснивање фонда за иновациону дјелатност који ће, како се тврди, допринијети развоју нових инструмената финансирања истраживања и иновација, развоју нових истраживачких и иновационих капацитета и унаприједити сарадњу научноистраживачке и иноваторске заједнице са привредом.

„У складу са смјерницама ЕУ унаприједиће се правни и институционални оквир за бављење научноистраживачком и иновационом дјелатношћу, као што је Закон о иновативној дјелатности, Закон о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју и Стратегија паметне специјализације Републике Српске. Наставно, реализацијом Програма за подршку научноистраживачкој и иновационој дјелатности унаприједиће се међународна сарадња, повећати научноистраживачка продуктивност и конкурентност привреде Републике Српске“, наведено је у овој реформској мјери.

(Извор: Независне)