Дивља депонија код Зворника могућа еколошка бомба

 

Каракај мало мјесто са великим проблемом – дивљом депонијом која се налази у близини кућа.

Ово је до отварања регионалне депоније на Црном врху било мјесто гдје се  30 година одвозио сав комунални отпад из Зворника. Сада је она затворена или је тако требало бити.

Нерјетко су грађани примјећивала да други становници овде довозе смеће, али не само они већ и комунално предузеће а. д. Водовод и комуналије Зворник.

Смеће је непрописно одлагано, гомилало се и наставило загађивати земљиште, воду али и ваздух. Јер није ријеткост да се овде деси пожар. Као љетос.

И то је само једна од штетних посљедица ове дивље депоније.

Депонија у Каракају налази се уз саму Дрину, те изворе питке воде. У Институту за јавно здравство Републике Српске страхују да би се еколошка катастрофа могла  догодити ако би дошло до клизишта и дио отпада са депоније завршио у  Дрини. 

„Имамо Братунац, Љубовију, Бајину Башту, Зворник, Мали Зворник, имамо Бијељину, Лозницу, Бању Ковиљачу. Па можете сада да замислите размјере које би имале на водозахвате, управо када би се десила та катастрофа да се бар дио те депоније или оцједак од те депоније који је пун анареобних микроорганизама који обрађују отпад и праве метан, какве би последице биле за водоснадбјевање“, објашњава Весна Лазић, специјалиста хигијене здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Остоја Марковић живи у непосредној близини ове дивље депоније. Само он зна каже како је ту боравити.

Не смијеш прозор отворити да прозрачиш мало. Још кад наиђе онај зрак одоздо,  вјетар кад нанесе онај дим.

Нормално да се плашимо за здравље. Поготово се плашиш за дјецу, прича  Марковић.

Дивље депоније на које се отпад одлаже без надзора и контроле нису ријеткост у РС. Код санитарних депонија отпад се одлаже по тачно утврђеној процедури. Уз то оне имају одводе за метан који је је природна посљедица одлагања било каквог отпада.

Код дивљих депонија тих одвода нема.

У Институту за јавно здравство Републике Српске кажу да управо због метана, који је запаљив, у току врелих љетњих мјесеци долази до експлозија, а потом и сагоревања отпада, посебно пластике што може бити врло опасно.

Бензен може да направи много већи проблем. Да изазове поспаност, главобољу. О дугорочним ефектима можемо рећи да су то канцерогене супстанце из групе један. И ту ћу зауставити сваку причу, објашњава Весна Лазић, специјалиста хигијене здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске 

Но упркос упозорењима струке из предузеће а. д. Водовод и комуналије Зворник признају да су и након што је она затворена, одлагали смеће на ову депонију. Тврде само крупни отпад.

Зато што регионална депонија не прима крупни отпад каже Јован Томић, директор ад водовод и комуналије Зворник

Но након последњег пожара који је љетос захватио Тилић аду, схватили су кажу у овом предузећу озбиљност посљедица које њихово понашање може имати. Зато сада обећавају да смеће више неће возити у Каракај.

Но дивља депонија због тога неће престати бити опасност по животну средину. Из Института за јавно здравство Републике Српске кажу да је неопходно њено трајно уклањање.

ГУ Зворник има ту идеју, но треба новац. И то више милиона.

Тако да је нама то у приоритету, њена санација и уклањање како би могли  заштитити насеља Каракај и Економија од високог водостаја ријеке Дрине.

Није још у коначници урађен пројекат, али ријеч је о пројекту који је вишемилионске вриједности сигурно, каже Бојан Ивановић градоначелник Зворника.

Неприхватљиво је рискирати здравље и добробит становника из финансијских разлога сматрају мјештани.
Али Остоја Марковић својом реакцијом довољно говори о увјерењу да ће се проблем дивље депоније у Каракају ријешити трајно.

Ми се надамо, али ето. Каква је власт и шта све обећавају, надамо се да ће завршити.

Проблем дивље депоније у Каракају није проблем само овог мјеста. Грађани и струка траже да се проблем ријеши  прије него се деси еколошка катастрофа чије последице неће моћи новцем да се санирају. 

ИнфоБирач