Да ли се БиХ брука у Стразбуру?
Да ли се БиХ срамоти пред Европским судом за људска права у Стразбуру, гласи питање које се наметнуло, будући да у овој институцији бх. интересе заступају агенти чији се статус оспорава, пишу Независне.
У овом суду је, подсјетимо, недавно одржана расправа у предмету „Ковачевић“, по жалби БиХ, током које се апелант Славен Ковачевић „закачио“ управо на статус бх. агената.
Ковачевић је, наиме, Великом вијећу у овом суду рекао да је мандат в.д. агентица БиХ пред Европским судом за људска права истекао, те да самим тим немају ауторизацију да заступају БиХ.
Штавише, Ковачевић је у септембру прошле године рекао да ће, „уколико агенти БиХ пред Европским судом за људска права, тј. вршиоци дужности агената са истеклим мандатом, предузму икакве правне кораке пред овим судом, против њих поднијети кривичну пријаву“.
Он је и недавно у медијским иступима казао да је вршиоцима дужности агената истекао мандат, а онда су именовани више од два пута, што, тврди он, закон не дозвољава. Подсјећамо, тренутно БиХ заступају три вршиоца дужности агената, који су на ове дужности именовани у марту ове године.
То што су бх. агентице и даље у статусу в.д., новинарка Ведрана Кулага Симић коментарише ријечима: „У БиХ је све могуће, па и оно што је многима непојмљиво“.
„Донекле и не чуди што су и особе које заступају земљу, између осталог, у Европском суду за људска права у Стразбуру у статусу вршиоца дужности. Не спорећи знање и способност за посао који обављају, ипак би било одговорније и исправније да су регуларно у мандату, али одговорност за њихов статус је на лидерима, односно онима који су у власти. Они су ти који ‘дијеле’ функције и махом бирају и конкретна имена, али превише руководилаца је почесто у в.д. мандату, и то на неодређено, што је крајње неозбиљно“, каже Кулага Симићева за „Независне новине“.
Коментаришући чињеницу да БиХ у Стразбур шаље агенте у в.д. мандату, политиколог Филип Матић истиче да се на тај начин држава БиХ на међународном плану још једном срамоти и показује колико она заправо и није држава.
„Оно што је свакој држави на свијету дио редовне процедуре избора својих представника у европским и свјетским институцијама, у БиХ је проблем, који је обавезно замотан у оправдања која се називају правилницима или прописима које треба донијети. Можда их као Хамураби уклесујемо у камене плоче, па нам треба доста времена, ко зна?“, пита Матић.
Поразно је, додаје он, да једна европска демократска држава себи дозволи овакав вид неозбиљности, али је, како напомиње, важно истаћи да је стање у БиХ такво. Сва правила се, напомиње, користе онако како одговара појединцима.
„Увијек је ту ОХР који може да обесмисли било коју одлуку, ту су стране судије Уставног суда које увијек могу да проблематизују нову ствар, ЦИК који ће побијати прописе и рокове итд. Оно што желим да кажем јесте да у БиХ постоји континуитет непоштовања и система и процедура од самих представника који попуњавају тај систем, те је ово само још један у низу промашаја, само што сада, за разлику од иначе, читав свијет може да види колико БиХ као држава не функционише“, истиче Матић за „Независне новине“.
Иначе, да би био расписан конкурс за именовање агената БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру, потребно је измијенити правилник о организацији њихове канцеларије.
У марту ове године поништен је конкурс за именовање нових агената, који ће бити поново расписан након што буду усвојене измјене правилника.
Моника Мијић, в.д. агентице БиХ, недавно је медијима казала да је у јулу ове године Савјет министара БиХ усвојило закључак да она и друга два в.д. агента остају на мандату до окончања конкурсне процедуре за именовање агената.
(Извор: Независне)