Алкохол из увоза потапа домаћи квалитет и традицију

 

Алкохолна пића из увоза, и поред домаће производње, доминирају на тржишту Босне и Херцеговине, а у прилог томе говоре подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ који показују да је за десет мјесеци ове године увезено алкохола у вриједности од 240.751.786 КМ, пишу Независне.

У поређењу са истим периодом лани, када је увезено алкохола у вриједности од 224.518.280 КМ, долази се до закључка да је увоз алкохола у порасту. Односно, од јануара до октобра ове године увезено је 158.154.566 килограма алкохола, док је у истом периоду прошле године увезено 149.852.138 килограма.

Како из УИО БиХ наводе за „Независне новине“, ове године највише је увезено пива добијеног од слада и то 142.528.325 килограма, вриједног 154.971.957 КМ. Пиво се највише увозило из Србије и Хрватске.

Такође, у БиХ су увезене и велике количине вина, тачније више од 6,7 милиона килограма, вриједних 35,3 милиона КМ.

Иако не тако драстично као увоз, и извоз алкохола из БиХ биљежи повећање.

„Током десет мјесеци ове године из Босне и Херцеговине извезено је 17.066.887 килограма алкохола у вриједности од 33.459.439 КМ, док је у истом периоду 2023. године извезено 14.979.113 килограма алкохола у вриједности од 31.836.832 КМ“, истичу из УИО БиХ за „Независне новине“ додајући да је извезено највише пива добијеног од слада.

Тачније, од јануара до октобра ове године извезено је 13.278.037 килограма пива вриједности 12.275.603 КМ, а највише се извозило у Србију и Хрватску. Затим слиједи вино које је на страно тржиште отишло у количини од 2,4 милиона килограма, а чија је вриједност била 6,9 милиона КМ.

Економиста Игор Гавран у разговору за „Независне новине“ истиче да су алкохолна пића једна од области у којој имамо и традицију и квалитет, али да су, нажалост, посебно у области пива примјери трагичног дефицита и одлива новца без икаквог оправдања.

„Можемо ми дијелом објаснити увоз одређеним глобалним брендовима и њиховом промоцијом, али чињеница је да, посебно кад се у већини земаља макар ти глобални брендови пуне у њиховим пиварама или лиценцно производе, па ипак не долазе из увоза. Тако је и у окружењу, али БиХ је жртва и домаћи произвођачи су изложени нелојалној конкуренцији. Имали смо прије доста година један добро осмишљен покушај да се путем измјена закона о акцизама олакша положај домаћих пивара и потакне развој нових малих произвођача и такав приједлог припремили у оквиру групације пивара у оквиру ВТК БиХ, гдје сам тада радио. Лично сам у парламенту и комисијама образлагао приједлог, али нажалост, превладали су управо увозни лобији и њихови адвокатски тимови те притисак ЕУ, па су на крају посланици унаказили оригинални приједлог измјена закона и практично ништа није суштински промијењено“, истиче Гавран за „Независне новине“.

Како додаје, није ријешен ни проблем лажних декларација, гдје се или цијена или састав увозног пива не приказују реално.

„Да не говоримо о уцјенама и условљавањима у угоститељству… Једноставно је највише до надлежних власти, али пуно је и до грађана. Уз све објективне факторе ипак на крају нико не тјера грађанина да купи увозни производ, а многи то ипак чине и то је питање за психологе и психијатре“, закључује Гавран.

(Извор: Независне)