Традиционално окупљање Хајдуковића
Хајдуковићи су једна од најбројнијих и најстаријих зворничких породица чији чланови се окупљају једном годишње на традиционалном дружењу свих оних који носе ово презиме.
Како пише портал Звоно.медиа, и ове године окупили су се у Китовницама, у ловачком дому јер је то село било мјесто у коме су се настанили први Хајдуковићи поријеклом из Црне Горе појашњава нам Јован, Јоле, Хајдуковић.
– Све је кренуло прије петнаестак година када је нас неколико дошло на идеју да окупимо Хајдуковиће на једном мјесту бар једном годишње. И тако је почело, некад нас има више, некад мање, али је традиција одржана и биће настављена јер стасавају нове генерације Хајдуковића који ће наставити чувати сјећање на наше коријене и одржати наше презиме, прича Јоја.
“Ове године почетком новембра мјесеца неки су били оправдано спријечени да дођу због неких других породичних обавеза, али увијек нас има, дођу многи рођаци, ми смо бројна фамилија. Састајемо се ми током године и на свадбама, славама, кршењима, рођенданима и другим пригодама, нажалост и на сахранама, али важно је да нам се дјеца познају, да се друже, да његују сјећање на своје претке, на коријене, прича прича Зорица Илић удата Хајдуковић.
Иако није рођењем већ удајом Хајдуковић, она је доста ангажована на окупљању њених припадника јер јој то доста значи и због дјеце, сина Срђана, који је суграђанима познат као врстан каратиста и ватрогасац и кћерке Тамаре која се такође бави овим спортом и наравно супруга Боре Хајдуковића који је поносан на ову традицију.
– Има Хајдуковића доста у Зворнику највише на Шћемлији, као и у Китовницама, али и у многим другим градовима у Србији попут Руме, прича Јоја, који се радује тим сусретима .
Окрене се тада прасе на ражњу и припреми богата трпеза, запјева се, попије која, подсјети на нека ранија дружења, на оне који нису дошли или више нису међу живима, размјене породичне новости. Има их разних година, овога пута најстарији међу њима је био Војин Хајдуковић, а има и оних најмлађих, унука па и праунука појединих Хајдуковића.
У сваком случају једна лијепа традиција бројне породице која ће се надамо само ширити и скупљати у све већем броју само лијепим поводима.
(Извор: Звоно.медиа)