Привреда у Српској на кољенима, профитирају само јавни приходи

 

Према свим релевантним истраживањима, привреда Републике Српске је у овој години на кољенима, док истовремено јавни приходи од тога само профитирају, пишу Независне.

На листи 20 највећих компанија у Босни и Херцеговини у прошлој години нема ниједне приватне фирме из Републике Српске.

Наиме, према истраживању регионалне бонитетне куће „Company Wall“, у првих 20 компанија нема ниједне приватне компаније.

Колико је привреда у Српској у тежем положају него претходних година, показују званични подаци.

Тако је, према подацима Привредне коморе Републике Српске, у три квартала ове године остварен извоз од 3,7 милијарди КМ, што је за 218,3 милиона КМ или 5,6 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Са друге стране, увоз је додатно скочио, те је у девет мјесеци ове године износио 5,44 милијарде КМ и повећан је за 206,65 милиона КМ или четири одсто.

Значи, у односу на претходну годину дефицит је повећан за 424,95 милиона КМ или чак 32,3 одсто.

„Спољнотрговински дефицит износи 1,74 милијарде КМ. Покривеност увоза извозом износи 68%, док је у истом периоду 2023. године износила 74,9%, односно мања је за 6,9 процентних поена“, наводи се у извјештају Привредне коморе РС.

Индустријска производња је у паду, те је за годину дана смањена за 6,7 одсто.

„Посматрано по дјелатностима, подручје вађење руде и камена биљежи пад производње од 11,3%. Пад производње у прерађивачкој индустрији износи 5,4%, док је производња и снабдијевање, електричном енергијом, гасом, паром и климатизација мања за осам одсто“, пише у извјештају Привредне коморе РС.

Ипак, Пореска управа РС је у три квартала ове године на рачун јавних прихода прикупила 3,026 милијарди марака, што је за око 350 милиона КМ или 13% више у односу на исти период претходне године.

Према свим овим подацима, од лошег стања у привреди једино су профитирали јавни приходи Републике Српске.

Неке процјене говоре да ће јавни приходи само од повећања минималне плате ове године бити већи за око 90 милиона КМ за уплату доприноса на годишњем нивоу.

Подсјећамо, тренутно се воде преговори између синдиката и пословне заједнице о повећању минималне плате у Српској, која тренутно износи 900 КМ.

Почетком ове године је минимална плата скочила са 700 на 900 КМ, значи за 200 КМ. Синдикат тражи да минималац у Српској од 1. јануара 2025. године буде 1.050 КМ, док је мишљење пословне заједнице да се он према свим параметрима не би требао повећавати.

На основу којих економских параметара Влада Републике Српске планира да повећа минималну плату, још није познато.

У Федерацији БиХ, чија је привреда у доста бољем положају, минимална плата је тренутно 619 КМ.

Миленко Станић, економски аналитичар, истиче да сви подаци показују да Република Српска има мање великих предузећа која су иначе носиоци привредног развоја.

„Ту је нешто јавних предузећа, али по резултатима које показују далеко су иза привредних субјеката из Федерације БиХ. Они су успјели да сачувају старе привредне системе и изградили су у међувремену нове, са великим бројем запослених радника. Имају велику производњу и велике приходе и по правилу наступају на иностраном тржишту, те тако јачају своју конкурентност. Република Српска је у том сегменту веома ограничена. Влада РС не ради на подршци крупним, снажним и просперитетним предузећима, већ чини супротне кораке. Од десетина крупних, снажних корпорација није остало ништа. Зна се да крупна предузећа „вуку“ она средња и мала предузећа и на томе треба радити“, нагласио је Станић.

Према његовим ријечима, очигледно је да је претјеривање са подизањем минималне плате почетком године било погрешно од стране Владе РС.

„Они нису уважавали захтјеве и потребе привреде, него су гледали само свој аспект, односно пуњење буџета. Добили су више од пореза и веће доприносе, а као посљедица је то да је први пут у неколико година дошло до пада запослених радника. Посљедице етапно настају, тек ће се у наредном периоду испољити озбиљан проблем у дијелу привреде, и то прије свега у производњи обуће, кожарској и текстилној индустрији. Скок са 700 на 900 КМ је скок од 28 одсто, тако да је очигледно да је Влада РС гледала своје уске интересе у пуњењу буџета. Ипак, посљедње изјаве Радована Вишковића, предсједника Владе РС, говоре да су ипак на неки начин то схватили, те да је захтјев синдиката нереалан. Посебно када се види колико је нижа минимална плата у Србији или ФБиХ, чије су привреде доста снажније. Административно уређење минималне плате које се заснива само на пуњењу буџета има негативне посљедице и уништава привреду“, објаснио је Станић.

Економиста Игор Гавран сматра да је привреда у Федерацији БиХ много јача, те да већина великих компанија има сједиште у овом ентитету.

„Оно што је на овој листи компанија ипак најпоразније и јако негативно за економију јесте доминација увозно оријентисаних фирми, које својим пословањем генеришу енорман одлив новца за увозну робу која у већини сектора конкурише домаћим производима. Што се политике плата тиче, раст је потребан свуда, јер чак и већа од ове двије ентитетске минималне плате је и даље прениска, а дажбине које убире власт су превисоке. Формална висина плате не значи суштинску промјену, али ако се истовремено ради на сузбијању сиве економије и на повећању пензија, онда радник ипак има користи од уплаћених доприноса и стање се може побољшати. Потребна је не само систематизација и реформа обрачуна плата, него и трошкова, односно цијене коштања производа и услуга, па да се онда много лакше и прецизније може утврђивати када неко злоупотребљава стање на тржишту и неоправдано повећава цијене ради екстрапрофита“, истиче Гавран за „Независне новине“.

(Извор: Независне)