За десет мјесеци ове године: Само у Словенију и Њемачку отишло више од 10.000 радника из БиХ посредством Агенције за рад и запошљавање

 

Посао у иностранству, тачније, у само двије земље Европске уније – Словенији и Њемачкој – посредством Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, током девет мјесеци ове године пронашло је 10.119 радника.

Како из поменуте агенције истичу за „Независне новине“, од укупног броја, у Словенији су издате 9.934 радне дозволе, а у Њемачкој 185.

„И даље су у Словенији најтраженији возачи, вариоци, зидари, грађевински радници, фасадери, бравари, док у Њемачку путем нас одлазе само медицински радници са завршеном четворогодишњом средњом школом општег смјера и смјера педијатријске његе“, наводе из Агенције за рад и запошљавање БиХ.

За разлику од истог периода лани, број оних који су пронашли посао у ове двије земље посредством Агенције је нешто мањи.

Тачније, током девет мјесеци 2023. године у Словенији су издате 9.622 радне дозволе, док је у Њемачкој запослено 345 медицинара.

Мирко Шербеџија, предсједник Синдиката медицинских сестара и техничара Републике Српске, у разговору за „Независне новине“ истиче да је сигурно један дио медицинара који је отишао и из Републике Српске, те да је то само кап у мору људи који су отишли вани.

„Наши професионалци, прави здравствени професионалци, одлазе у друга занимања, траже своје мјесто под сунцем. Нажалост, ми губимо један искусни кадар. Више пута смо понављали да здравствени систем Републике Српске лежи на 60. и 70. годишту, међутим те наше колеге већ полако одлазе у пензију тако да самим тим не губимо само људе који долазе да раде у нека друга занимања, који одлазе да раде на Запад, него губимо искусне кадрове који одлазе у пензију, а нажалост, немамо професионалце који ће њихова мјеста да надокнаде“, каже Шербеџија.

Додаје да је то страшан губитак за здравствени систем, а да је Синдикат послао на стотине иницијатива ка надлежним институцијама како би се овај проблем покушао ријешити.

„Да бисмо задржали наше људе, морамо да уредимо струку, морамо да признамо факултетске дипломе, морамо да повећамо плате минимално за 500 КМ“, наводи он.

Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца Федерације БиХ, истиче да наши људи одлазе, а да држава не води рачуна о овоме, као ни о томе да то спријечи или умањи.

„Запад је врло заинтересован за наше раднике, јер, ако их упоредимо са било којим другим радницима, то је значајна разлика између наших радника и радника из Индије, Непала или других земаља. Наши радници су бољи за три копља“, рекао је Смаилбеговић за „Независне новине“ додајући да у исту раван са нашим радницима могу ићи само Словенци.

Како додаје, уписна политика у школама је прилагођена потребама иностранства.

Према његовим ријечима, дио радника који оде из БиХ могао би се надомјестити једним дијелом и страним радницима, међутим процедуре су врло компликоване.

„Нама оде 10.000 домаћих радника, а све скупа у овој години имамо 4.500 издатих радних дозвола за странце и то је са онима које су обновљене“, каже Смаилбеговић додајући да земље регије имају много више страних радника.

Како су раније писале „Независне новине“, посао у земљама Европе, тачније Њемачкој и Словенији, током протекле године посредством Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине пронашло је 13.490 радника, односно сваког дана „трбухом за крухом“ отишло је њих више од 35.

(Извор: Независне)