Од домаћинства до облачења – четири ствари које су биле обавезне у школама у Југославији

 

Дјетињство у Југославији било је много другачије од данашњег. Данас је технологија узела маха, а самим тим и дјеца се васпитавају на другачији начин.

Некада су дјеца припремана за живот различитим методама, а неке вјештине су изгледа биле веома корисне (а данашња дјеца их немају).

Научили су ствари које су неопходне за живот, а које су данас обезвријеђене. Док једни сматрају да је некада било много боље и лакше, други сматрају да су данас родитељи информисанији и професионалнији. Оба приступа имају своје предности и мане, а када је у питању образовање, ево 4 велике разлике:

Домаћинство

Многи сматрају да је штета што домаћинство више не постоји у основним школама. Ученици су на овом часу стицали разне вјештине, као што су како да кувају, постављају сто, шију, спремају колаче, поправљају, уче како да одржавају дом… Данас се често истиче да дјеци недостају практична знања због њихова преокупација технологијом, пише Yумама.

Дјеца су се слично облачила

Данас многа дјеца у школу носе брендирану одјећу, нека имају јефтиније, а нека изузетно скупе патике које рекламирају популарни јутјубери и инфлуенсери. У школи у Југославији дјеца су се облачила слично. Наравно, било је неких разлика, али не тако видљивих као данас.

Физичко васпитање је било један од најважнијих предмета

Због повећања процента дјеце која имају проблем са гојазношћу, и данас се сматра да физичка активност треба да буде што више присутна у школама. Некада је физичко васпитање било један од важних предмета у школи и када му се приступало са великом озбиљношћу. Опрема за час је била веома важна. Дјевојчице су носиле црне трикое, а дјечаци спортске шортсеве и бијеле мајице. На часовима је било доста гимнастике и то је била једна од омиљених активности, али се трчало, пливало, играло фудбал – ђаци би из сале излазили „излизани“ и уморни.

Улога учитељице је била важна

Школска правила су захтијевала устајање сваки пут када би наставник дошао на час. Тако су јој указивали поштовање. У школским правилима је такође наглашено да је наставник у праву и да се дисциплина мора поштовати. Ако ученици нису поштовали упутства наставника, следиле су казне. Родитељи и наставници нису једни другима урушавали ауторитет, а у многим школама била је пракса да наставник свакодневно у књижицу уписује шта је ученик радио како би родитељи могли да прате активности и понашање.

(Извор: Yумама, Српскаинфо)