Лоша година за воћаре у Републици Српској
Због неповољних временских услова, воћари у Републици Српској ове године биљеже ниже приносе и осјетно смањен квалитет већине воћних врста, пишу Независне.
Наиме, иако су прољећне кише најављивале добру сезону, високе температуре у априлу утицале су на слабији род и оштећење цвјетова, посебно код јабуке и вишње. Док су произвођачи брескве и трешње успјели остварити задовољавајуће цијене, производња малине и даље опада због ниских откупних цијена.
Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић истиче да је стање воћарства у Републици Српској ове године генерално лоше.
„Приноси и квалитет воћа разликују се зависно од подручја гдје се воћњаци налазе, али свеукупно гледано, приноси су мањи од очекиваних. Прољеће је било обећавајуће због обилних киша, али како су температуре расле, приноси су опали. Високе температуре у априлу оштетиле су цвјетове, посебно током главне фазе цвјетања, када су достизале и 32 степена Целзијуса“, казао је Дојчиновић за „Независне новине“.
Како је рекао, то је одмах наговијестило слабији род и проблеме с квалитетом.
„Јабука, иако је имала добар квалитет, била је толико крупна да се углавном користила у индустрији због велике тежине и опадања плодова. Чак 60 одсто најбољег рода јабука пропало је и отишло у индустрију по ниским цијенама. Са друге стране, бресква је ове године имала одличан принос и цијену, па је све произведено успјешно продато. Иако се бресква не производи масовно у Републици Српској, ово је била добра година за тај род“, казао је Дојчиновић.
Додао је да су произвођачи трешања такође задовољни, иако је род био мањи; високе цијене су то надокнадиле.
„Свака трешња брзо се продавала по цијени од чак осам до 10 КМ, што је ипак неприступачно за локалне купце због ниског животног стандарда. Вишња је подбацила, а њен род је готово изостао због проблема с цвјетањем у прољеће. Шљива је нешто боље родила, посебно у крајевима Мајевице и Семберије, гдје су плодови високог квалитета извезени у Низоземску и Њемачку, док је оно што није задовољило стандард отишло у индустрију“, казао је Дојчиновић.
Како је рекао, цијена за индустријске шљиве била је повољна за произвођаче.
„Малина је имала мале приносе, чак 60 одсто мање од очекиваних. Иако је квалитет био добар, ниска цијена довела је до тога да све већи број произвођача одустаје од узгоја. Многи воћари већ годинама напуштају производњу, па је тако у региону Поткозарја у посљедње три године број хектара под воћем смањен за око 1.000“, казао је Дојчиновић за „Независне новине“.
Како је рекао, у циљу ревитализације воћарства, Министарство пољопривреде Републике Српске покренуло је програм обнове старих засада и садњу нових, те прилагођавање сорти које боље одговарају тржишту.
Приноси воћа у Љубињу ове године били су испод просјека, што чини ову годину изузетно слабом у поређењу с претходним, речено је у Одјељењу за привреду општине Љубиње.
„Вишња која је била засађена на 112 хектара земљишта имала је веома лош принос, а род је био веома испод просјека, па ће дио љубињских воћњака због истека економског вијека бити искрчен“, навели су из Одјељења.
Ове године лош принос имала је и трешња, која је уз вишњу најзначајнија и најзаступљенија воћарска култура на овом подручју.
„Јабуке у Љубињу имале су просјечан род ове године, иако су ситније због сушног љетног периода, а та воћка је засађена у једном воћњаку од неколико дунума. И винова лоза у неколико љубињских винограда имала је солидан принос грожђа, али је ријеч о мањим површинама на којима се узгаја“, наводе из овог одјељења.
(Извор: Независне)