У БиХ нема политичке воље да се иде у декарбонизацију

 

Босна и Херцеговина би ускоро могла бити суочена с економском катастрофом, ако не почне спроводити реформе за припрему Механизма за карбонско прилагођавање на границама (ЦБАМ), нове европске шеме која ће почети с пуном примјеном 2026. године, пишу Независне.

У склопу мјера за декарбонизацију своје индустрије ЕУ је поскупјела производњу и тиме своје производе учинила неконкурентнијим на свјетском тржишту. С обзиром на то да је суочена с нелојалном конкуренцијом из земаља које користе јефтину, али прљаву технологију, ЕУ је прије неколико година најавила да ће земље које желе да извозе своје производе у ЕУ од 2026. године морати плаћати једну врсту пенала ако су произведени кроз процесе интензивног емитовања стакленичких гасова који доприносе климатским промјенама. У првој фази нова шема ће се односити на производе од челика, цемент, алуминијум, гнојиво, електричну енергију и хидроген.

Иако је мање-више јасно да БиХ није урадила много да се припреми за нову фазу, сада је експлицитно Луиђи Сорека, амбасадор ЕУ у БиХ, рекао да је БиХ суочена с озбиљним санкцијама у области енергетике, а посљедице за грађане би могле бити озбиљне.

Он је у интервјуу „Независним“ упозорио да би Министарство спољне трговине и економских односа одмах требало да почне да ради на овом проблему. Министарство, иначе, врло ријетко одговара на дописе које им медији упућују.

С обзиром на то да би овај механизам озбиљно могао погодити произвођаче електричне енергије који у већој мјери користе прљаве и застарјеле термоцентрале, а који извозе електричну енергију у ЕУ, Сорека је рекао да постоји могућност да се примјена механизма за овај сектор одгоди до 2030, ако се предузму неопходне реформе. Једна од мјера је, како је казао, усвајање система трговине емисијама. Тај систем би БиХ омогућио да прати трендове штетних емисија, чиме би сама била у стању да прикупља средства прикупљена од пенала, те би тај новац остао у БиХ када почне наплата, односно ЕУ не би наплаћивала оно што БиХ већ наплаћује. Уколико система не буде, осим што ће трпјети бх. привреда, новац ће прикупљати ЕУ, а БиХ неће остати ништа.

„Остали предуслови да БиХ добије изузеће за електричну енергију до 2030. су усвајање закона о електричној енергији и природном гасу, постизање споразума с ЕУ о примјени закона ЕУ у области електричне енергије и имплементација основних одредби ЕУ прописа за тржишта електричне енергије“, рекао нам је Сорека.

У области електричне енергије одређен напредак је остварен јер су почеле примјене неке од европских одредби, попут корака ка одвајању произвођача од дистрибутера, увођења тржишних механизама за трговину електричном енергијом и сличних мјера. Иако је доста посла још остало, највећи камен спотицања је закон о гасу, јер не постоји сагласност између ентитета о томе како би се ова област регулисала.

Мирза Кушљугић, експерт за енергетику, оцјењује за „Независне“ да БиХ није спремна за овај механизам јер нема политичке воље да се иде у смјеру декарбонизације, те да њену економију чека „суморни сценарио“.

„Реално, ми немамо шансе да испунимо услове ни за изузеће за електричну енергију до 2030, ни за увођење система утврђивања ЦО2 ни у облику такси ни у облику система трговања емисијама. Ако ситуација остане као до сада и механизам почне с примјеном, први на удару ће бити извозници електричне енергије“, сматра он и додаје да су сљедеће на удару остале индустрије које су наведене као предмет овог механизма. Кушљугић истиче да би у БиХ у неким идеализованим политичким околностима постојала искрена воља да се крене у процес декарбонизације индустрије, саобраћаја, гријања и друштва у цјелини.

„Ако идемо у тај процес, то значи доношење закона о клими, који постаје законска обавеза. У оквиру закона би се разрадио механизам за наплаћивање ЦО2. Сви ти закони су припремљени, али нема политичке воље да се они донесу“, истиче Кушљугић.

Иначе, ЕУ је у протеклих десет година припремила више финансијских механизама, који укључују и грантове, како би БиХ прилагодила своју индустрију новим глобалним трендовима. Тако је, на примјер, 2020. покренула Зелену агенду за западни Балкан и Економски и инвестициони план за западни Балкан вриједан девет милијарди евра директно из ЕУ и додатних 20 милијарди из јавно приватних партнерстава.

Осим ових програма, ЕУ има и Инвестициони оквир за западни Балкан с милијардама евра на располагању за пројекте и за зелену транзицију, као и програм Енергетске заједнице за западни Балкан који има директне механизме за помоћ и подршку региону у области енергетике.

Недавно је у оквиру Берлинског процеса ЕУ ставила на располагање и милијарду евра за енергетске пројекте, од чега би половина била искориштена за изградњу нових енергетских капацитета, а половина за ублажавање посљедица поскупљења енергената. Најновији програм је План раста за западни Балкан, али БиХ је због унутрашњих свађа пропустила прилику да до сада добије 70 милиона евра из прве транше.

(Извор: Независне)