Јединствени у рату, подијељени у миру: Како је БОРС попуцао по политичким шавовима

 

Према подацима које је крајем прошле године објавило Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, право на мјесечни борачки додатак у Српској остварује око 194.000 људи. То је, практично, након пензионера, бивше учеснике рата ставило на друго мјесто најбројније популације у Републици Српској, а самим тим, једном од најзанимљивијих категорија становништа за домаће политичаре који воде битку за сваки глас уочи предстојећих локалних избора, пише Српскаинфо.

Иначе, откако је након завршетка протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата формирана Борачка организација Републике Српске, у јавности су се непрестано одвијале полемике „на чијој страни“ је БОРС, односно која политичка опција ужива повјерење бивших бораца и ратних ветерана Војске Републике Српске.

“Аполитични савјетници”

Потврда политичке разједињеност оних који су прије три деценије с пушком у руци јединствено бранили границе Републике Српске стигла је у првим годинама након завршетка рата, када су под мањим или већим политичким утицајем, мимо БОРС, формирана бројна друга удружења и НВО која окупљају бивше борце ВРС.

Они који већ дуго тврде да је БОРС прерастао у политичку организацију чији је, како наводе, једини циљ подршка актуелним властима, претходних година стизала је из потеза бивших челника те организације који су, готово редом, након завршетка свог мандата на челу БОРС даљи професионални ангажман налазили у кабинету предсједника Републике Српске или у министарствима у Влади РС.

Тако је, на примјер, након краја „епизоде“ на челу БОРС савјетничко мјесто у кабинету Милорада Додика нашао бивши предсједник БОРС Пантелија Ћургуз, док је други бивши предсједник кровне Борачке организације, Борислав Бојић, добио савјетничко мјесто у Влади Републике Српске.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске, Милован Гагић, за Српскаинфо истиче да је опште познато да међу борцима постоје значајне политичке разлике и да су многи подијељени по политичким линијама и страначкој припадности.

 – Борци имају велики број удружења. Сва та удружења је створила политика и служе политици због својих интереса. У БОРС, као и свуда, има велики број људи који су симпатизери одређене политике опције или навијају за неког политичара. То је често препрека за остваривање наших интереса јер се не слажемо око одређених ствари – каже Гагић за Српскаинфо.

Политика је, према његовим ријечима, многим бившим борцима ушла „под кожу“ и тешко је, како каже, људе сложити када се ради о остваривању борачких права и свега оног што ради БОРС.

– Руководство БОРС се труди да колико год је могуће остане аполитично, што је јако тешко јер не можеш да рјешаваш неке основне ствари ако се не петљаш међу политичаре. То је наша несрећа – сматра Гагић.

Већ 30 година, додаје он, борци се налазе у „врзином колу“ које се зове политика.

– Борци да би остварили неке своје ситне интересе морају постати нечији, да би то и остварили. Како било, и даље вјерујем да постоји могућност да борци схвате да је једини начин да буду уважени и да буду остварени њихови захтјеви то да буду јединствени. Све остало требало би да буде у другом плану – каже Гагић за наш портал.

Страначки војници

Потпредсједник Удружења „Ветерани одбрамбено-отаџбинског рата РС“, Недељко Клинцов, сматра да је политика дубоко ушла у Борачку организацију Републике Српске, те да то, како каже, потврђује ангажман некадашњих челника те организације у кабинетима предсједника Републике и министарствима у Влади РС.
– Ако сте пратили пут бивших предсједника БОРС у посљедњих 20-ак година и гдје су они завршили, све вам је јасно. Борачка популација је подијељена што се тиче политичког ангажовања. Пред сваке изборе појаве се трагови ко из врха БОРС ради за поједине политичке опције – каже Клинцов за Српскаинфо.

Истиче да важећи Статут БОРС дозвољава све врсте радњи, тако да је, како истиче, врло тешко оцијенити ко је за коју политичку опцију.

– Борачка популација је подијељена, разна удружења посебно. Наше удружење донијело је одлуку прије ове предизборне кампање да се не мијешамо нити учествујемо у било чијој кампањи. Приватно и лично, сваки борац има право на своје опредјељење, али моје мишљење је да су борачке организације, неке мање неке више, дубоко укључене у политику и врло је тешко да се то у наредном периоду промијени. То је највидљивије у сеоским срединама гдје је на промотивним скуповима политичких партија велики број бораца. То је велика штета и зато борци тешко могу да остваре своја права – закључује Клинцов.

(Извор. Српскаинфо)