Јесењи Крстовдан – дан строгог поста, добро је средити кућу пред зиму
Српска православна црква прославља јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на којем је Исус Христос распет на Голготи. Вјерници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посјети света мјеста.
Патријарх Макарије је, послије открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару, где је празник обиљежен црвеним словом као завјетни празник.
Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господи помилуј, која се и до данас на исти начин пјева на православним литургијама.
На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
„Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију“, одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије“, записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.
„Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света“, написао је епископ Николај.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове дијелове узимали су спретни вјерници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали дијелове тог крста.
Строги пост и народни обичаји
На Крстовдан се држи строги пост, а многи вјерници тог дана једу само хљеб и грожђе.
По народном вјеровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Док за многе друге празнике који су обиљежени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, вјерује се да ће вам цијеле године све „ићи наопако“.
Слави се два пута годишње
Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 27. септембра – јесењи Крстовдан и 18. јануара – зимски Крстовдан.
На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се вјетрови.
У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, вјерује се да ће сљедећа година бити „оскудна и болешљива“.
За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који тјерају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак.
(Извор: РТС)