Догодило се на данашњи дан, 21. септембар

19. п. н. е. – Умро римски писац Публије Вергилије Марон, творац дјела у којима је величао римску прошлост и вијековима био узор европским пјесницима. У јуначком епу „Енејида“ /12 књига, 9.896 хексаметара/, писаном 11 година, по угледу на Хомера, описао је тројанског јунака Енеју који је послије дугих лутања и борби дошао у Лацијум и постао родоначелник Римљана. Остала дјела: „Пастирске пјесме“ /еклоге, 900 хексаметара/, „Пјесме о пољопривреди“ /георгике, 2.000 хексаметара/.

1327. – Енглеског краља Едварда Другог у замку Беркли убили супруга Изабела од Француске и њен љубавник Роџер де Мортимер. Краљичин љубавник је потом владао у име престолонасљедника Едварда Трећег, који га је 1330. затворио и погубио.

1452. – Рођен италијански вјерски реформатор Ђироламо Хијеронимус Савонарола, доминикански калуђер, који је нападао моралну исквареност римске курије, посебно папе Александра Шестог. Подстакао је и водио устанак у Фиренци 1494, збацио с власти Пјетра де Медичија и протјерао породицу Медичи, прогласио републику и створио теократски обојен демократски поредак, али и унио дух вјерске хистерије. Папа га је искључио из римокатоличке цркве, а 1498. је ухапшен у борби и потом спаљен у Фиренци. Дјела: „Проповиједи“, „Испитивање савјести“.

1792. – У Француској на првој сједници Конвента, на приједлог Колоа д’Ербуа, збачена монархија.

1832. – Умро шкотски писац Валтер Скот, творац модерног историјског романа. У романима који се одликују живошћу, занимљим појединостима, драматиком и разноликошћу, исказао се као мајстор у стварању заплета и живих ликова. Скупљао је и народне пјесме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески језик српску народну пјесму „Хасанагиница“. Дјела: романи „Веверли“, „Гај Манеринг“, „Старинар“, „Роб Рој“, „Ајванхо“, „Талисман“, „Кенилворт“, „Квентин Дервард“, „Гроф Роберт“.

1846. – Рођен српски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. По повратку са студија у Швајцарској – гдје је упознао Карла Маркса, Николаја Гавриловича Чернишевског, Дмитрија Ивановича Писарева – покренуо је 1871. први социјалистички лист на Балкану „Раденик“. Убрзо је протјеран из Србије и годину дана је живио у Новом Саду. По повратку је 1873. и 1874. покренуо листове „Јавност“ и „Глас јавности“, а 1875. „Ослобођење“. Због штампарске кривице одлежао је девет мјесеци у пожаревачком затвору, одакле је изашао тешко болестан. Изучавао је самоуправу и национално питање југословенских народа, залажући се за федеративно рјешење. Чланцима „Реални правац у науци и животу“, „Певање и мишљење“ и „Реалност у поезији“ снажно је утицао на српску књижевност крајем 19. вијека. Политичке идеје је разрадио у дјелу „Србија на истоку“, најзначајнијем и најоригиналнијем спису.

1860. – Умро њемачки филозоф Артур Шопенхауер, чија је филозофија дубоко песимистична, чак мрачна: индивидуална егзистенција је бескрајна патња, овај свијет је најгори могућни свијет, а основно морално осјећање јесте сажаљење. Дјела: „О четвороструком коријену принципа довољног разлога“, „Свијет као воља и представа“, „Парерга и паралипомена“.

1866. – Рођен енглески писац Херберт Џорџ Велс, родоначелник научно-фантастичне литературе, аутор многих популарно-научних, историјских, социјалних и фантастичних романа и приповиједака. Дјела: „Рат свјетова“, „Временска машина“, „Историја свијета“, „Острво доктора Мороа“, „Храна богова“, „Невидљиви човјек“, „Нови Макијавели“, „Тоно Банги“, „Човјечанство“, „Нови свијет“, Наука о животу“, „Кипс“.

1867. – Рођен амерички политичар Хенри Луис Стимсон, министар рата САД од 1911. до 1913. и од 1940. до 1945, идејни творац највећег појединачног ратног злочина у историји човјечанства. На његову препоруку предсједник САД Хари Труман је одлучио да у августу 1945. баци атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, премда је Јапан практично већ био поражен у Другом свјетском рату.

1909. – Рођен гански државник и публициста Кваме Нкрумах, први премијер и предсједик Гане, истакнути борац против колонијализма и лидер покрета несврстаности. Дјела: „Аутобиографија Кваме Нкрумаха“, „Говорим о слободи“, „Африка се мора ујединити“, „Неоколонијализам, посљедњи стадијум империјализма“, „Конгоански изазов“, „Глас из Гане“, „Велика лаж“, „Тамни дани Гане“, „Приручник револуционарне борбе“, „Спектар црне моћи“.

1915. – Умро српски археолог и историчар умјетности Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи у Београду, управник Народног музеја, оснивач Српског археолошког друштва, члан Српске краљевске академије. Покренуо је часопис „Старинар“ и међу првима истраживао српску средњовјековну архитектуру и умјетничко-занатлијске предмете из средњег вијека. Дјела: „Грађа за историју умјетности у Србији“, „Поглед на стару српску црквену архитектуру“.

1938. – Влада Чехословачке пристала на британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Њемачкој.

1939. – Румунски фашисти, припадници „Гвоздене гарде“, убили премијера Румуније Арманда Калинескуа, противника Трећег рајха.

1964. – Малта постала независна послије 164 године британске владавине.

1973. – Југославија прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана након што је генерал Аугуст Пиноче извео пуч, уз помоћ САД, у којем је убијен социјалистички предсједник Салвадор Аљенде.

1974. – Умро амерички филмски глумац Волтер Бренан, први глумац добитник три „Оскара“, вјероватно најчувенији епизодиста свих времена. Филмови: „Франкештајнова невјеста“, „Фурија“, „Дођи и узми“, „Западњак“, „Кентаки“, „Имати и немати“, „Моја драга Клементина“, „Црвена ријека“, „Рио Браво“.

1976. – Бивши чилеански министар Орландо Летелије погинуо у атентату у Вашингтону од експлозије бомбе подметнуте под његов аутомобил.

1992. – Мексико и Ватикан успоставили пуне дипломатске односе послије прекида од 130 година.

1993. – Предсједник Русије Борис Јељцин распустио парламент, који му је угрозио власт избором потпредсједника Александра Руцкоја за вршиоца дужности шефа државе.

1996. – У авиону предсједника Колумбије Ернеста Сампера, који је требало да путује у САД, на аеродрому у Боготи, послије анонимне пријаве, пронађено скоро четири килограма хероина, што је изазвало лавину оптужби и сумњичења шефа државе за везе с наркомафијом.

1999. – На Тајвану у земљотресу погинуло више од 2.100 људи.

2000. – НАТО послао појачање на Космет од 2.000 војника из западне Европе да би било спријечено „могуће насиље између Срба и Албанаца“.

2000. – Окружни суд у Београду прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО због кривичних дјела против човјечности и међународног права, које су починили нападе на СРЈ. „Потјерница“ је расписана за лидерима САД, Енглеске, Француске, Њемачке и челницама НАТО.

2003. – Окончана 14-годишња мисија америчке свемирске сонде „Галилеј“. Летјелица изгорјела када се срушила на планету Јупитер.

2004. – Македонски МУП забранио, на захтјев канонски непризнате Македонске православне цркве, епископима Српске православне цркве да улазе у Македонију и пролазе преко њене територије.