Анализа: Може ли и БиХ ограничити банкарске накнаде и камате?
Влада Црне Горе би ускоро требало да утврди приједлог закона којим би, између осталог, накнаде за обраду и пријевремену отплату стамбених и других кредита биле укинуте, те би требало да буде уведена и највиша дозвољена ефективна каматна стопа на потрошачке кредите, пишу Независне.
Како су навели из Централне банке Црне Горе, у потрошачке кредите рачунају се стамбени кредити, готовински ненамјенски кредити, готовински кредити за пензионере, хипотекарни кредити, кредити за реконструкцију и адаптацију, кредити за рефинансирање, кредити за куповину моторног возила и кредити за образовање.
Такође, планира се и да прије покретања извршног поступка кредитори морају покушати да постигну договор с потрошачима о наплати обавеза, што укључује обавезу да кредитор предложи мјере за олакшање отплате уговора у таквим околностима.
„Европска комисија је у јулу 2024. године дала позитивно мишљење на Приједлог закона о потрошачким кредитима у цјелости, чиме је и иницијатива Централне банке према Министарству економског развоја, као предлагачу закона, потврђена као добра европска пракса“, навели су из ЦБЦГ.
Овим законом је предвиђено да код стамбених кредита након закључења уговора о кредиту кредитор не може једнострано уводити нове накнаде, нити може повећати накнаде које су постојале у тренутку закључења уговора о кредиту.
Централна банка Црне Горе је предложила да највиша ефективна каматна стопа на потрошачке кредите не смије бити већа од просјечне пондерисане ефективне каматне стопе свих потрошачких кредита, увећане за 100 одсто.
Питали смо економисту да ли би ово било добро рјешење и за Босну и Херцеговину, те потрошаче колико би овако нешто било значајно за све који подижу кредите.
Економиста Адмир Чавалић сматра да постоје одређени проблеми што се тиче накнада, не само обраде кредита, него иначе банкарских услуга.
„Овдје мислим на обичне провизије, било какве друге накнаде, и друге трансакцијске трошкове. Добро би било да се стане украј наведеном. Зашто се то дешава? Вјероватно постоји неки међусобни договор банака, а не чињеница да су толико порасли трошкови у том сектору да се то мора радити. Што се тиче приједлога у Црној Гори, мислим да би се нешто слично могло радити у БиХ, али вјероватно посебно у два ентитета, односно двије Агенције за банкарство које би можда прописале одређени плафон вриједности који се не би смио прећи“, рекао је Чавалић.
Према његовим ријечима, ово би требало да буде ријешено, поготово у случајевима основних рачуна које има свако ко је у радном односу.
„Плата треба да иде преко рачуна. Апсурдно је да постоје неки изузетни трошкови на нешто што свако мора имати. Централна банка БиХ може покренути ово питање, али када је ријеч о финансијама и банкарству ту се углавном питају ентитетске Агенције за банкарство“, навео је Чавалић.
Адмир Арнаутовић, предсједник Клуба потрошача средње Босне из Травника, истакао је да у БиХ кредите имају вјероватно сви грађани који су кредитно способни.
„Без обзира на то колико се распитивали код банака и тражили јефтиније кредите, немогуће је тако нешто наћи. Изузетно позитивна ствар за потрошаче би било да се ограничи или укине узимање одређених накнада и то би у знатној мјери олакшало грађанима. Такође, мислим да банке то не би пуно осјетиле јер се све из године у годину хвале рекордним приходима. Добро рјешење би било да државна регулатива ово питање уреди. Да ли би то био примјер Црне Горе или неке друге земље – није битно, само да је успјешан примјер. Више није ствар регулативе, већ борбе за грађане јер смо свјесни да се сваки мјесец из БиХ иселе десетине хиљада грађана“, нагласио је Арнаутовић.
(Извор: Независне)