Догодило се на данашњи дан 26. август

1071. – У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије.

1278. – Ладислав ИВ Куманац и Рудолф И Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу.

1346. – У Битци код Цреција у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Пхилиппа ВИ. Енглези су у тој бици први пут употребили само пешадију и огромне лукове који су избацивали стреле на изузетно велику даљину.

1541. – Турски султан Сулејман ИИ освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.

1839. – Основана је Прва београдска гимназија кроз коју су прошле многе истакнуте личности српске историје, науке, умјетности и културе, међу којима Петар Карађорђевић, Живојин Мишић, Степа Степановић, Јован Цвијић, Михајло Петровић Алас, Јован Скерлић.

1883. – Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана двије трећине острва одлетјело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи.

1896. – Јерменски револуционари напали су Отоманску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена.

1914. – Почела је битка код Тананеберга у Првом свјетском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.

1914. – Француске и британске јединице, након вишедневних борби, освојиле њемачку колонију Того у западној Африци.

1920. – Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.

1939. – Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредсједник југословенске владе.

1941. – Стријељани заробљени припадници Првог сплитског партизанског одреда у Рудуши код Сиња.

1944. – Бугарска, која је у другом свјетском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.

1945. – У Београду је одржано треће засједање Антифашистичког вијећа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Вијећу промјењен назив у Привремена народна скупштина. Донијета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су послије Првог свјетског рата прикључени Италији.

1945. – Суботичке новине „Слободна Војводина“ почеле излазити под именом „Хрватска ријеч“.

1959. – Званично приказан јавности Мини, мали градски аутомобил који се производио од стране енглеског произвођача аутомобила Бритисх Мотор Цорпоратион (БМЦ) и његових наследника.

1972. – Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.

1986. – Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну.

1990. – У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1991. – Почеле су борбе у Вуковару измедју хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромјесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.

1993. – Предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.

1995. – Воз слободе‎ кренуо из Загреба за Сплит, преко Карловца, Госпића и Книна, симболички обновио жељезничку везу између сјевера и југа Хрватске.

1996. – Јужнокорејски суд осудио је бившег предсједника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22.5 године затвора због подршке пучистима.

1997. – Фредерик Вилем де Клерк, посљедњи бијелац предсједник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.

1999. – Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку предсједника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог режима.

2000. – Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за предсједника.

2001. – Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око мјесец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

2008. – Русија признала независност побуњених грузијских покрајина Јужне Осетије и Абхазије.

ИнфоБирач