Догодило се на данашњи дан, 23. август

 

1305. – Вођа Шкота у борби против Енглеза Вилијам Волас објешен у Лондону.

1754. – Рођен француски краљ Луј Шеснаести, који је ступио на престо 1774. Посљедњи је монарх феудално-апсолутистичке Француске. Његово погубљење на гиљотини 21. јануара 1793. најавило је јакобински терор у Француској револуцији.

1775. – Краљ Енглеске Џорџ Други објавио да је у колонијама у Америци избила отворена побуна против енглеске власти.

1839. – На почетку „Опијумског рата“ са Кином Велика Британија заузела Хонг Конг.

1863. – Умро руски глумац Михаил Сејмонович Шчепкин, најзначајнији умјетник тадашњег руског и свјетског позоришта, који је настојао да објасни тајне глумачког стваралаштва и био узор генерацијама глумаца. Сматра се претечом позоришног редитеља и глумца Константина Сергејевича Станиславског.

1864. – Рођен грчки државник Елефтериос Венизелос, оснивач Либералне странке и пет пута премијер од 1910. до 1933. Предводио је борбу за ослобођење Крита од Турака и уједињење тог грчког острва у Медитерану са матицом. Склопио је Балкански савез и ушао у Први балкански рат против Турске 1912. и успио је да ојача и прошири Грчку у два балканска рата и у Првом свјетском рату. Био је присан пријатељ српског државника Николе Пашића, а велику наклоност према Србима доказао је у најтежим данима Србије. Кад су у Првом свјетском рату Централне силе понудиле Грчкој територијалне уступке, под условом да прекрши споразум о савезништву са Србијом и ратује против ње, понуду је глатко одбио, рекавши: „Грчка је веома мала земља да би учинила један тако нечастан гест“. Као премијер је реформисао радничко и аграрно законодавство и реорганизовао копнену армију и ратну морнарицу. У прољеће 1935. покушао је да револуцијом омете обнову монархије, али није успио и морао је да емигрира у Француску, гдје је 1936. умро.

1876. – У боју на Шуматовцу бројно слабија српска војска, под командом руског добровољца генерала Михаила Григорјевича Черијајева, одбила више снажних напада на Алексинац. Турску војску предводио је Абдул Керим-паша. Претрпјевши велике губитке, Турци су се пребацили на лијеву обалу Јужне Мораве и продужили операције према Ђунису.

1912. – Рођен амерички филмски глумац, режисер и балетски играч Џин Кели, једна од најзначајнијих фигура у историји мјузикла. Бриљантно је спојио класични балет с модерним играчким сензибилитетом. Филмови: „Американац у Паризу“, „Плес на киши“, „Гусар“, „У град!“, „Позив на игру“, „Хело, Доли!“.

1914. – Јапан објавио рат Њемачкој у Првом свјетском рату, захваљујући чему су му на Версајској мировној конференцији 1919. додијељене многе њемачке колоније у Тихом океану.

1926. – Умро амерички глумац италијанског поријекла Рудолф Валентино, најпопуларнија филмска звијезда почетком 20. вијека. Његова изненадна смрт у 31. години изазвала је масовну хистерију, посебно женске публике. Премда скромних глумачких могућности, прославио се у нијемим филмовима улогама заводника, стекавши милионе обожаватељки. Филмови: „Четири јахача апокалипсе“, „Дама с камелијама“, „Шеик“, „Шеиков син“, „Крв и пијесак“, „Млади раџа“, „Господин Бокер“, „Црни орао“.

1927. – Амерички анархисти италијанског поријекла Никола Сако и Бартоломео Ванцети – премда потпуно невини – погубљени у Масачусетсу /САД/, упркос протестима широм свијета.

1939. – Министри иностраних послова Њемачке и СССР-а Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов у Москви потписали десетогодишњи споразум о ненападању, којим је вођа Трећег рајха Адолф Хитлер добио одријешене руке за напад на Пољску, што је изазвало огромно изненађење и пометњу међу комунистима широм свијета. Двије силе су се обавезале на „одустајање од сваког акта насиља, агресивног поступка и сваког напада једне на другу, и како појединачно, тако и у заједници с другим силама“. Послије Другог свјетског рата се сазнало и за тајни протокол којим су разграничени интереси и сфере утицаја у балтичким земљама. Њемачка је прекршила споразум 22. јуна 1941. године нападом на СССР.

1944. – Савезничке трупе у Другом свјетском рату ослободиле француски град Марсеј.

1944. – У Другом свјетском рату румунска армија је, приморана због уласка совјетских трупа на њену територију, окренула оружје против дотадашње савезнице нацистичке Њемачке, а краљ Михаил Први наредио је хапшење војног пронацистичког лидера земље маршала Јона Антонескуа. Датум изнуђене промјене страна при крају рата у Румунији се слави као национални празник.

1945. – Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донијела закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет „вишак“ земље и пољопривредне имовине сељацима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.

 

1962. – Амерички телекомуникациони сателит „Телстар“ емитовао први телевизијски пренос између САД и Европе.

1982. – Умро бразилски филмски режисер, сценариста и продуцент Алберто де Алмеида Кавалканти, који је између два свјетска рата, радећи у Европи, знатно утицао на француску филмску авангарду и енглеску документаристичку филмску школу. Филмови: „Ивет“, „Воз без очију“, „Капетан Фракас“, „Одмор ђавола“, „Смрт ноћи“, „Николас Никлби“, „Први џентлмен“, „Земља је увијек земља“, „Пјесма мора“, „Газда Пунтила и његов слуга Мати“.

1987. – Ирачки ратни авиони бомбардовали кључни ирански петрохемијски комплекс у Бандар Хомеинију.

1989. – Умро српски вајар Небојша Митрић, у чијем опусу посебну цјелину чине медаљони са портретима и бисте. У ранијој фази је претежно радио у техници ковања декоративне композиције, а касније је скулпторски језик заснивао на споју фигуралних и апстрактних елемената, инспиришући се српском средњовјековном историјом. Београду је поклнио монументалне скулптуре деспота Стефана Лазаревића и Милутина Бојића, Крушевцу цара Лазара, а на рељефима је овјековјечио многе глумце и знамените личности културе и умјетности. Обично је уз име додавао потпис „Вајар вароши београдске“. Посљедње дјело је крст на храму Светог Саве на Врачару.

1990. – Совјетска република Јерменија објавила независност, а Естонија је отпочела преговоре о одвајању од СССР.

1990. – Источна и западна Њемачка најавиле поновоно уједињење 3. октобра 1990. и окончање подјеле успостављене послије Другог свјетског рата и пораза нацистичке Њемачке.

1992. – Око 200 младих неонациста у присуству стотина одушевљених присталица напало хотел за избјеглице из иностранства у њемачком граду Росток и потом током ноћи водило праву битку са полицијом.

1997. – Замбијска полиција на митингу опозиције у Кабвеу пуцњем из ватреног оружја ранила бившег предсједника Замбије Кенета Каунду.

2000. – Умро српски глумац Миливоје Мића Томић. Рођен је у Београду где је студирао право, а затим на Музичкој академији Драмски одсјек. У првим годинама Београдског драмског позоришта, Атељеа 212 и прве самосталне позоришне групе – Драмска дружина А, остварио је низ запажених улога. У легендарној, првој поставци Бекетовог „Чекајући Годоа“, Томић је остварио прву велику улогу. Током више од 50 година Томић је остварио мноштво значајних и упечатљивих улога у позоришту, на филму и телевизији. Лик чика Јове Змаја у незаборавној серији „Невен“ Тимотија Бајфорда запамтиле су генерације. Улоге: „Три“, „Непријатељ“, „Буђење пацова“, „Национална класа“, „Мајстори, Мајстори“, „Маратонци трче почасни круг“, „Салаш у Малом риту“. Добитник је бројних признања, међу којима и награде „Павле Вуисић“ за животно дјело 1997.

2000. – Око 143 путника и чланова посаде погинули када се авион компаније „Галф ер“ срушио у водама Персијског залива.

2001. – Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио Изборни закон, који је подржао и Представнички дом, чиме је постао и званични акт БиХ.

2001. – Један од вођа сепаратистичке баскијске организације ЕТА Хозе Луис Урусоло Систиага, који је 1997. године ухапшен у Француској, испоручен Шпанији.

2003. – Специјално тужилаштво у Београду подигло оптужницу за организовање убиства премијера Србије Зорана Ђинђића и друга кривична дјела против бившег команданта „црвених беретки“ Милорада Луковића и још 43 лица. Укупно 15 лица непосредно оптужено за убиство Ђинђића и за тероризам.

(Агенције)

На фотографији: Миливоје Мића Томић