Европска комисија упозорила: Буџети у БиХ нетранспарентни
Босна и Херцеговина још није постигла довољну буџетску транспарентност, наводи се у извјештају Европске комисије за БиХ за претходну годину, пишу Независне.
Даље пише да неусклађеност контних планова на државном и ентитетском нивоу отежава приступ консолидованим подацима.
„Извјештавање у току године тек треба да се побољша на свим нивоима власти. Доступне буџетске информације су још непотпуне и тешко је процијенити укупну буџетску и фискалну политику“, стоји у извјештају.
Додаје се да сви нивои власти треба да успоставе неопходне ИТ предуслове за спровођење закона о програмском буџетирању и средњорочном буџету.
„Потребно је планирање и усвајање сличних закона на државном нивоу и у Републици Српској. Институције на свим нивоима треба да унаприједе јавну унутрашњу финансијску контролу и јавни процес набавки, као и праћење фискалних ризика везаних за јавна предузећа. Такође, посебно је потребно да се боље успоставе јавно доступни регистри јавних предузећа како би били транспарентни“, истиче се у извјештају Европске комисије.
Наводи се да су сви нивои власти у Босни и Херцеговини започели имплементацију свеобухватне стратегије за реформу управљања јавним финансијама (ПФМ), напредујући са 40% од активности планираних на сваком нивоу.
„Усвојени су извјештаји о праћењу управљања јавним финансијама за 2022. годину и ниво ентитета, а свеобухватни извјештај о праћењу управљања јавним финансијама за 2022. чека усвајање. Функционалан и редован циклус планирања буџета мора бити успостављен за ефективну јавност система финансија. Треба побољшати кредибилитет средњорочних буџетских оквира побољшањем веза између годишњег стратешког планирања и годишњег буџетског процеса и јачањем капацитета и регулатива за побољшање управљања јавним инвестицијама свих нивоа власти“, стоји у извјештају за БиХ за претходну годину.
Дамјан Ожеговић, виши истраживач и сарадник за правне послове у „Транспаренси интернешналу БиХ“, рекао је за „Независне новине“ да се посљедњи случај догодио у граду Бањалука, гдје је ревизор утврдио и упозорио да су јавне набавке покретане без осигурања средстава у буџету, то јест против Закона о јавним набавкама.
„Међутим, то није случај само са Бањалуком, него је генерално опаска да се за много јавних набавки не осигуравају довољна средства или се уопште не осигурају средства. То је проблем са свим буџетима, не само на државном нивоу или ентитетском нивоу. То је проблем и у свим институцијама, јавним предузећима, установама и тако даље, гдје не постоји довољна буџетска транспарентност или отвореност, а постоји само накнадна. Ми само накнадно можемо видјети гдје су средства утрошена. Споран је и велики број ребаланса буџета, те измјена планова јавних набавки. Потрошња средстава се не планира унапријед, већ се то ради у ходу, а најчешће се преписују буџети, али и сви други финансијски документи из претходних година без анализе потреба за наредну годину“, објашњава Ожеговић.
Када је у питању расподјела новца, он каже да је до закона, али и других одлука.
„То је само ствар прерасподјеле владајућих гарнитура које одлучују на који начин ће се расподијелити новац. Спорно је то што се често на свим нивоима власти испољава воља једног, најмоћнијег на том нивоу. Код нас постоје центри моћи који диригују и према њиховим налозима се прерасподјељује новац. Најчешће се новац из јавних институција „извлачи“ преко јавних набавки, међутим има и других начина као што су концесије или давање природних богатстава на располагање трећим лицима и разне субвенције, грантови, трансфери и слично, и то невладиним организацијама, удружењима, спортским клубовима и појединцима које се ради на нетранспарентан начин без јасних и мјерљивих критеријума. То су јавни позиви који су јасно дефинисани унапријед, а велика количина новца дијели се по нахођењу како и коме се жели“, закључује Ожеговић.
(Извор: Независне)