АКТУЕЛНОЗВОРНИК

Крију имовину као змија ноге – У БиХ још нема казне за политичаре који не пријаве своје некретнине

Evri novac kradja 2 872x610 1

 

Уочи локалних избора са којима ћемо се суочити за нешто више од мјесец, Босна и Херцеговина и даље нема механизме којим би натјерала политичаре да прикажу сву своју имовину, али ни санкције за оне који не наводе тачне податке у својим пријавама.

мовинске картоне је на прошлим локалним изборима на провјеру дало мање од четвртине од 4.000 носилаца јавних функција у Републици Српској, само њих 990. Слично је и на нивоу БиХ, гђе је од 600 функционера, имовину приказало њих само 291.

Све ово наведено је у извјештају Европске уније од прије годину и по у којем се јасно назначава да је нетранспарентност имовине носилаца функција примјер неефикасности контролних органа у БиХ са јаком сугестијом да се на рјешавању ових проблема мора више радити, пише Капитал.

У извјештају се наводи да нису вођени поступци због недостављања имовинских картона, нити вршене провјере истинитости оних који су нешто и пријавили. Иако је БиХ стекла статус кандидата за чланство у ЕУ, јасно је да носиоци највиших функција нису посебно збринути због неиспуњавања обавеза према заједници која тражи да се достигне одређени ниво развоја прије прикључења.

Виши истраживач за правне послове у “Транспаренцy Интернатионал” БиХ Дамјан Ожеговић каже да не само што нема обавезе да се сва имовина тачно и без сакривања прикаже, него нема ни механизама за провјеру и санкционисање оних који је крију и лажу у пријавама.

– Не постоје ефикасни механизми да се изабрани носиоци функција натјерају да дају податке и да их објаве, нити да се ти подаци процесуирају. У БиХ данас постоји некакав минимум транспарентности објаве тих података, али је проблем са њиховом провјером и привољавањем свих политичара да доставе своје имовинске картоне. Осим тога, када их и доставе, они уопште не морају бити истинити, будући да не постоје механизми провјере и кажњавања ако су написали неистину – каже Ожеговић.

Сматра да ипак има неког помака на боље, додуше, “мрављим корацима”.

– Прописи који регулишу имовинске картоне изабраних званичника, носилаца извршних функција се поправљају, а недавно смо мијењали Закон о високом судском и тужилачком савјету БиХ којим је регулисана ова материја и прописано успостављање посебног ођела за провјеру имовине са ширим овлашћењима. Међутим, наравно да га политичари са извршне и законодавне власти блокирају тако што не обезбјеђују материјална средства за оспособљавање овог ођела. Тако видимо да смо у једном зачараном кругу у којем нико никог не провјерава. Чак и када је могуће да се ова област унаприједи, онда се налазе начини да се отежа и успори процес – објашњава Ожеговић.

Ситуација је утолико тежа ако знамо да процес успоравају они на највишим функцијама, без чије сарадње нема ни говора да ће то учинити нижерангирани. Такође, све док се не буду усвојили свеобухватни прописи и прописале санкције за сакривање имовине, тешко да ћемо имати неког напретка.

– Потребно је да се успоставе тијела, дакле, органи, који ће скупљати информације, провјеравати их и објавити. Не можете никога ни натјерати да вам достави тачне податке, а нема ни санкције ако доставе нетачне податке – објашњава Ожеговић.

Међу медијима који се интензивно баве откривањем имовине политичара је и Центар за истраживачко новинарство који преко 15 година своје налазе објављују у бази „Имовина политичара“ у којој се могу пронаћи подаци о каријерама, приходима, имовини и другим подацима о особама које обављају политичке функције и налазе се на позицијама од интереса за јавност. У њој се тренутно налази преко 260 профила садашњих и бивших политичара и функционера.

Главни и одговорни уредник ЦИН Аладин Абдагић каже да политичари често нису искрени приликом попуњавања имовинских картона које предају Централној изборној комисији БиХ. Упоређујући њихове имовинске картоне са стварним подацима до којих дођу новинари ЦИН види се да они крију станове, куће, викендице, јахте и другу покретну и непокретну имовину.

– Према Изборном закону БиХ, кандидати и изабрани званичници су обавезни ЦИК пријавити приходе из претходне године те своју и имовину чланова уже породице која је вреднија од 5.000 КМ. Нажалост, ЦИК не провјерава садржај имовинских картона. А оно што је посебно специфично, иако су по закону дужни пријавити сву своју имовину, нити једним законским рјешењем није предвиђена санкција за непотпуно или лажно пријављивање имовине. Тако и кад утврдимо да нису поштовали закон непријављивањем имовине они за то и не могу бити кажњени – каже Абдагић и додаје да ћемо нове податке о пријављеној имовини политичара од ЦИ добити тек након што предају картоне, односно по преузимању мандата.

У Централној изборној комисији кажу да кандидати за локалне изборе 2024. године нису обавезни пријављивати своју имовину током кандидатуре и да само изабрани званичници морају доставити податке о свом имовинском стању на почетку мандата, као и након његовог завршетка.

– Према Изборном закону БиХ, кандидати изабрани на свим нивоима власти дужни су у року од 30 дана од дана објаве овјере мандата у Службеном гласнику БиХ поднијети Централној изборној комисији БиХ потписану изјаву о свом укупном имовинском стању. Такође, након престанка мандата изабрани званичници су обавезни у року од 30 дана доставити нову изјаву о имовинском стању – казали су у Централној изборној комисији БиХ.

Осврћући се на посљедња открића сакривене имовине, Абдагић подсјећа на министра саобраћаја и веза РС Недељка Чубриловића који је “заборавио” да пријави стан недалеко од стадиона “Маракана” у Београду, као и на кућу и стан Ненада Нешића у Новом Саду недалеко од Петроварадинске тврђаве, а који су такође, остали ван имовинског картона.

Ни опозиција не пријављује
Кућу у Београду није пријавио ни бивши министар здравља Драган Богданић. Средоје Новић је у картону који је попуњавао на почетку свог другог делегатског мандата изоставио написати да има трособан, а његова супруга једнособан стан у Београду. Новић је прво тврдио да нема ове станове, али је промијенио мишљење када га је новинарка ЦИН суочила са документима.

Од заразе зване сакривање имовине нису имуни ни представници опозиције.

Тако Мирко Шаровић, бивши предсједник Српске демократске странке има два стана, на Врачару и Дедињу, кућу и три парцеле у Београду које никад није навео у имовинским картонима.

Некадашњи опозиционар и градоначелник Добоја Обрен Петровић, данас уз владајући СНСД, није пријавио сву своју имовину. Он је 2018. године из СДС прешао у СНСД и као члан нове странке први пут се кандидовао за заступника у Парламенту БиХ. У имовински картон је пропустио написати да је сувласник куће и гараже у Добоју.

Остаје да се види да ли ће кандидатски статус и притисци ЕУ уродити плодом и да ли ће за неки нови изборни циклус кренути тако да се прво сагледа имовина и како је она стечена, па тек онда да се преузме мандат. За сада, нема ни санкције, ни притиска, а пријављивање имовине посматра се тек као препорука.

Извор: Српскаинфо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *