Србија ограничава камате на кредите

 

Од јесени би требало да буде ограничена висина камате на стамбене и потрошачке кредите, кредитне картице и дозвољени минус. То су недавно најавили предсједник Србије Александар Вучић и гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић, пише Капитал.

Шта ће ова мјера значити за грађане, а шта за банкарски сектор који биљежи рекордни профит у протеклој години према професору Зорану Грубишићу, декану Београдске банкарске академије, ако се зна да централна идеја те мјере није да кредити, односно позајмице од банака буду јефтинији.

“Основна идеја је да дође до плафонирања, то је позната мјера ограничење цијене производа, у овом случају то су каматне стопе и то на цијелој скали каматних стопа. Имамо разне производе и услуге које нуде банке и то тако да се држава умијеша у ту слободу тржишта јер тржиште показује – та невидљива рука тржишта – да је и несавршена и може да дође до таквих утицаја као што смо имали, присутних глобалних макроекономских ризика, високе инфлације, континуираног раста каматних стопа које онда претерано утичу на цијене. Идеја је да се заштити стабилност превенствено из угла корисника, зато и иде кроз Закон о заштити корисника финансијских услуга”, указује гост Грубишић.

На питање како би модел “плафонирања” могао да изгледа, објашњава да се мјерама за сваки банкарски производ ограничи максимална каматна стопа.

“То би важило за промјењиве каматне стопе које зависе од референтне камате. Фиксне стопе се неће мијењати и на њих не утичу догађаји и промене и оне не могу да расту, а променљиве скачу због промене еуробиора”, указује Грубишић.

На примјеру стамбеног кредита од 50.000 евра са роком отплате од 20 година објаснио је колико би могла да износи рата уз примјену мјере коју најављује Народна банка Србије.

“Рецимо да је стартно, кад је грађанин ушао у тај кредит имао рату од 250 евра. Услед раста ових тржишних камата рата је дошла до 350 евра у једном тренутку. Онда је уследила ова мјера контроле (ограничење висине камате, прим. аут.) која је привременог карактера до 31. децембра и рата је спуштена по томе на неких 300 или 280 евра и сад она стоји. Кад истекне важење те мјере, од 1. јануара, када дође пролазно вријеме на тромјесечном или шестомјесечном еурибору, банка ће одреаговати одмах и подићи ће ту каматну стопу и онда би рата била 330 или 350 евра. Кроз ову измјену Закона ограничила би се рата рецимо да не може да иде преко 300 евра”, напомиње декан Београдске банкарске академије.

Указује и да би мјера ограничења камата важила за све уговоре – и већ склопљене са банкама и нове.

“Та мјера пружа додатну заштиту јер ћете ви знати колика може да вам буде максимална рата у случају неповољних кретања на овим тржиштима, а надоле се мијења. Испод те плафониране каматне стопе биће прилагођавања, нормално по уговору, тромјесечно или шестомјесечно, како сте потписали са банком, али неће моћи да пређе горњи ниво”, наглашава.

Објашњава и да је идеја државе да се додатно подстакне тражња за кредитима, с обзиром на то да је у паду протеклих годину и по дана.

“Многи корисници су у дилеми шта ће бити са стамбеним кредитима након истека ове мјере која је привременог карактера, уредбе која је важила за ограничену каматну стопу. Овако се добија сигурност, знаће се у случају неповољних кретања колика је максимална каматна стопа и максимална рата, тако да то треба додатно да оживи тржиште и да погура тражњу”, наводи декан Београдске банкарске академије.

Хоће ли банке да поскупе друге услуге

У посљедњем извјештају Народне банке о стабилности финансијског тржишта наводи се да су банке у Србији током прошле године оствариле за 50 одсто већи профит него 2022. На питање да ли приједлогом измјена закона држава на неки начин покушава да ограничи даље богаћење банака, Грубишић одговара да сматра да мјера није усмјерена према банкама.

“Мјера даје утисак стабилности грађанима, али ће последично бити стабилнији и кредитни портфолији банака, биће мањег учешћа лоших пласмана. Ако бисте пустили тржишне камате без икакве контроле, банкама би скочили НПЛ-ови, такозвани лоши пласмани (проблематични кредити) и то је нешто што ипак и не одговара банкама. По питању профита, треба питати банкаре, али ја бих увијек размишљао као неки продавац да ми је битна стабилност и да треба повећати кредитне пласмане у обиму, а не толико јурити те профитне марже које ће можда по појединим производима нешто пасти. То су често конфликтни циљеви, да ли хоћете стабилност или профитабилност. Кад се јури профитабилност онда имате велики ризик и рушите стабилност. Идеја је овде да се спусти ризик, што одговара банкама, последично могу мало да им падну профити”, наводи Грубишић.

На питање да ли очекује поскупљење услуга банака, каже: “То ћемо видјети по реакцији и стратегији извршних одбора, по мени нема разлога и не видим то као опцију. Та профитна маржа може да се надокнади по обиму, пласману кредита”.

Има савјет за оне који би сада да узму кредит.

“Кад вам кредит треба, тада ћете узети кредит. И по мени нема разлога за чекање. већ сада имате предвидљивост докле може у случају неповољних сценарија да расте рата. Камате јесу у зони пада и ако се то тако продужи, мера се неће претјерано примјењивати, кад сте испод плафониране камате нема разлога да се примјењује ништа”, каже он.

(Извор: capital.ba)