Бабице Ђука Токановић и Стојанка Матић радни вијек провеле у породилишту
Већ 40 година, односно цијели радник вијек двије бабице у зворничком породилишту раде најљепши посао. То су бабице Ђука Токановић и Стојанка Матић, односно Ђука и Стојанка, како из зову особље и пацијенти.
Њихова прича је инспирација многима, а њихово пријатељство и професионализам су оставили неизбрисив траг на све који су чули о њиховом вишедеценијском заједничком раду.
– Ђука Токановић и Стојанка Матић су се упознале на послу, давне 1984. године. Од самог почетка њиховог рада, било је јасно да су добар тим, јер је њихов приступ раду био испуњен љубављу и посвећеношћу према послу. Током година, прошле су кроз многе изазове и радости. Биле су свједоци промјена у медицинској технологији, нових метода рада и бројних реформи у здравственом систему. Ипак, увијек су биле уједињене у свом циљу да пружају најбољу могућу његу пацијентима. Њихов начин рада заснован је на стрпљењу, емпатији и стручности, што их је учинило омиљеним бабицама међу колегама и пацијентима.Током њиховог рада мијењали су се директори установе, љекари који раде, као и колеге, али Ђука и Стојанка остајале су на свом радном мјесту, стручно пружајући помоћ нашим пацијенткињама и њиховим новорођенчадима – навели су из зворничке болнице.
Многим женама из града и регије управо су оне биле у породилишту када су долазиле на свијет или када су се порађале, а било је и случајева да су порађале мајку, а двадесет и кусур година касније и кћерку.
– Њихова рутина у породилишту била је испуњена тренуцима радости, смијеха, али и изазовима и одговорношћу које доноси овај племенити посао. Са великом пажњом и љубављу, помогле су да на хиљаде беба дође на свијет током протеклих 40 година, подржавајући мајке и пружајући им потребну утјеху и сигурност. Стојанка је позната по својој смирености, њежном приступу и благости, док је Ђука одлучна, енергична и увијек спремна на шалу, што доноси олакшање и најнервознијим трудницама.
Њихов рад је препознат и цијењен, како међу колегама, тако и међу генерацијама родитеља и беба које су прошле кроз њихове руке.
Пријатељство Ђуке и Стојанке се није завршавало када су се смене окончавале, често су проводиле слободно вријеме заједно, што је додатно учвршћивало њихов однос. Ђука и Стојанка су примјер како заједнички рад, заснован на поштовању и пријатељству, може да створи снажне везе и остави трајни утицај на заједницу. Њихова прича инспирише и показује да је могуће изградити успјешну каријеру и живот испуњен вриједним пријатељством – наводе из ове установе.
(Инфо Бирач)