Инспекторат РС не надзире прање новца и финансирање тероризма
Инспекторат Републике Српске, као овлаштена институција, због законских недостатака не надзире и не контролише спречавање прања новца и финасирања терористичких активности, открива Капитал.
Према Закону о спречавању прања новца и финасирања терористичких активности БиХ који је ступио на снагу почетком марта ове године, надзор над дијелом правних субјеката обухваћених овим законом има Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске (Инспекторат РС).
Међутим, да би Инспекторат РС могао да обавља тај посао и спроводи Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности БиХ неопходно је извршити измјене Закона о републичкој управи и Закона о инспекцијама РС.
Законске измјене су потребне да би се формирао нови инспекцијски сектор, односно увођење нове инспекције у Инспекторату РС, а тај посао још није ни започео, што практично значи да Закон о спречавању прања новца БиХ у овом тренутку представља мртво слово на папиру за све правне субјекте које би требао да контролише Инспекторат РС.
Спровођење закона кочи и Савјет министара БиХ који на приједлог Министарства безбједности БиХ мора да донесе бројне подзаконске акте и прецизно дефинише обављање надзора и праћење усклађености обвезника са одредбама овог закона.
Ово је за Капитал потврђено и у Инспекторату РС из кога подсјећају да је Закон о спречавању прања новца и финасирања терористичких активности ступио на снагу почетком марта ове године, али и да је дефинисао прелазни рок од шест мјесеци за обвезнике да ускладе своје пословање, организацију, опште и интерне акте са њим.
„Како би примјена овог закона у пракси уопште била могућа, неопходно је да Савјет министара БиХ донесе бројна подзаконска акта која су предвиђена овим законом, а која требају дефинисати сва битна питања и околности којих се у свом пословању требају придржавати обвезници овог закона“, наводи се у одговору Инспектората РС на питања ЦАПИТАЛ-а.
Ко све контролише примјену закона?
Према закону о спречавању прања новца, обвезници овог закона над којима надзор врши Инспекторат РС су привредна друштва за ревизију, књиговодствени и рачуноводствени бирои, као и порески савјетници. Поред њих, требао би да контролише и правна лица и предузетнике који нису банка и/или нису предмет надзора од органа надлежних за финансијски сектор, а које проводе одређене врсте услуга таксативно наведене у закону, као и правна лица регистрована за трговину пловилима, возилима и летјелицама, али и поште, ако обављају услуге платног промета.
Институције задужене за надзор над примјеном овог закона су и Агенција за банкарство и Агенција за осигурање РС, Пореска управа, Републичка управа за игре на срећу, као и Комисија за хартије од вриједности. Ове институције врше надзор над радом банака, микрокредитних организација, мјењачница, друштава за осигурање, кладионица и казина и других правних лица.
Из ове институције прецизирају и да у свом досадашњем раду и у складу са надлежностима, нису вршили контролу финансијског пословања привредних субјеката у смислу контроле и праћења њихових трансакција или процјене ризика од прања новца и финансирања терористичких активности.
„У складу са наведеним, постојеће инспекције Инспектората (као што су просвјетна, саобраћајна, шумарска, ветеринарска, водна и друге инспекције) на основу надлежности дефинисаних Законом о инспекцијама РС, , те природом области које су им дате у надзор (просвјета, шумарство и ловство, пољопривреда, урбанизам и грађење и друго) у овом тренутку немају законску могућност за поступање по наведеном закону“, кажу из Инспектората РС.
Они потврђују да је за потребе провођења Закона о спречавању прања новца и финасирања терористичких активности, поред доношења подзаконских аката, неопходно извршити измјене Закона о републичкој управи, јер важећи закон не препознаје провођење инспекцијског надзора над спречавањем прања новца и финасирања терористичких активности као надлежност Инспектората РС.
„Такође, потребно је извршити и измјене Закона о инспекцијама РС и дефинисати надлежност инспекцијских органа у новој области надзора, која тренутно није обухваћена Законом о инспекцијама и која се по први пут ставља у надлежност овог органа. Потребно је извршити и корекције одређених подзаконских аката и обезбиједити додатне кадровске, материјалне и финансијске услове за формирање инспекцијског сектора који би вршио надзор у новој области“, наводи се у одговору из Инспектората РС, чиме се практично потврђује да је за спровођење Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности неопходно формирати нову инспекцију.
Коме се жалити?!
Поред тога, додатну забуну уноси то што закон каже да Савјет министара БиХ доноси правилника, одлука и упутстава у року од три мјесеца од ступања закона на снагу, а тај ток је прошао почетком овог мјесеца, док за доношење подзаконских аката није уопште прецизиран законски рок у којем морају бити донесени.
Посебан проблем у вези са спровођењем Закона о спречавању прања новца, на који упозоравају и из Инспектората РС, јесте право жалбе.
„Инспекцијски надзор је врста управног надзора који предвиђа могућност жалбе на рјешење инспектора, па се поставља питање који орган када је ријеч о примјени овог закона има својство другостепеног органа који ће одлучивати о жалбама. Потребно је да се прецизније дефинишу бројна техничка и процесна питања, како би се даље разматрало спровођења овог закона из угла наших надлежности“, оцјењују из Инспектората Републике Српске.
(Извор: capital.ba)