Зворничанка о којој пишу свјетски медији – Љубинка Кулишић, хармоником осваја свијет

 

Нисмо свакоденвно у прилици да разговарамо са људима који су живјели у Зворнику, а који сада својим радом изазивају пажњу свјетских медија. Тако се након престижног 78. Охај музичког фестивала у Њујорку писало о Љубинки Клишић. Наступ и извођење на овом фестивалу оставио је утисак на појсетиоце, музичке критичаре те су се о овој умјетници, која свира хармонику, низали текстови у Њујорк тајмсу, Лос Анђелес тајмсу и другим америчким медијима.

Кулишићева, која се нерадо сјећа покушаја да се запосли у Зворнику и друштвеним агажманом промијени друштво у коме је тражила своје мјесто, сада живи у САД-у и ради у школи Уједињених нација.

Кулишићева је за Инфо Бирач истакла како је ове године била укључена у више концерата на Фестивалу.

 – Охај музички фестивал је фестивал класичне музике који се одржава сваке године од 1947. до данас. Траје четири дана и ја сам ове године била „фул-тајм“ извођач, што значи да сам била укључена у више концерата и интервјуа. Фестивал има дугу историју, а фокус је на савременој класичној музици. Стога су највећа свјетска имена попут Пјера Булеза, Мајкла Тилсона Томаса, са којим сам сарађивала 2019. године, Игора Стравињског, Оливера Месјена, Лучијана Бериа итд. били директори овог фестивала. Ове године директор је била јапанска пијанисткиња, Митсуко Учида, која је заједно са америчким академиком Аром Гузелимианом бирала репертоар и испоставило се да сам баш ја на основу мојих способности, образовања и репертора који изводим изабрана да будем један од  четири „фул-тајм“ музичара – објаснила је Кулишићева.

Она је у Америци већ неколико година и, каже, да никада није сањала да ће се све овако одвијати.

 – Никада нисам мислила да ћу једног дана бити на страницама Њујорк тајмса и других свјетски признатих медија. Све се одиграло спонтано и некако вјерујем да када се трудите и вјерујете у себе ствари дођу на своје – истиче Кулишићева и додаје да се спрема за нове концерте.

 – Што се тиче планова, настављам са концертима и већ се припремам за сљедеци концерт који ћу свирати крајем јула у Сјеверној Каролини. Ту ћу изводити музику два велика америчка композитора Џона Кејџа и Џона Зорна. У питању је експериментална музика – наводи Кулишићева.

На наше питање како је почела да се бави музиком и да свира, Кулишићева је навела како су је то исто питалли и посјетиоци фестивала.

– То су ме баш питали и посјетиоци фестивала, а и њима сма рекла да је све некако текло природно. Све више почињем да вјерујем да је природа јача од свега и да оно што вам је природно дато мора некако да исплива. Мислим да смо овдје баш да бисмо са другима подијелили тај наш дар. Послије концерта осјетим да сам усрећила некога, да сам га дотакла, видим те људе срећне и насмијане, приђу ми и питају нешто, кажу ми шта су осјетили и питају да ли је то то у музици, да ли је то био циљ композитора. Мислим да је то оно најљепше и што ме привлачи у овој професији. Такође, ту је и лични осјећај, ја волим да анализирам, да истражујем, користим моћ имагинације, а звук је непресушни извор, увијек има још нека боја, још неки нови неистражен звук. Лијепо је користити креативност, а ми људи смо природно креативни и стварање нас испуњава. Када сам имала дванаест година по први пут сам се сусрела са графичком партитуром и осјећала сам се слободно. Осјећала сам да музици треба нешто ново, а у Америци се константно ради на томе да се иде напријед, да се уводи нешто ново, отворени су за нове идеје, заправо то јако вреднују – истиче Кулишићева и додаје да задовољна оним што је досад постигла.

 – Задовољна сам својим постигнућима и јако захвална прије свега људима који су ми омогућили да дијелим свој таленат са другима не само кроз извођење него и кроз образовање нових генерација будућих талената – каже Кулишићева.

Оно што треба посебно истаћи је и чињеница да су музичку академију завршили и њена сестра Босиљка и брат Данило, а наставили су да се и даље образују и усавршавају. Стога се наметнуло питање, планирају ли некада породични концерт.

 – Што се тиче заједничког концерта са братом и сестром то тренутно немамо у плану јер сви живимо у различитим земљама, али никад се не зна, живот је дуг, можда једнога дана – закључила је Кулишићева, којој желимо још пуно успјеха у каријери те да својим радом и знањем настави да осваја свијет.

(Инфо Бирач)

ФОТО: Фејсбук страница Љубинка Кулишић – уступљене фотографије