Догодило се на данашњи дан, 13. јун

 

323. п.н.е. – Умро грчки краљ Александар Трећи, назван Александар Велики, највећи војсковођа античког свијета, творац најпространије империје у дотадашњој историји човјечанства. У младости је био ученик Аристотелов. У пријестоницу грчке државе Македоније Пелу довео га је његов отац краљ Филип Други Македонски, а на пријесто је дошао у 20. години живота кад је 336. прије нове ере убијен Филип Други. Довршио је покоравање грчких држава и 334. прије нове ере је са 30.000 пјешака и 5.000 коњаника повео рат против Персијанаца. Убрзо је освојио Малу Азију, Сирију, Египат и Персију и стигао до ријеке Инд. За пријестоницу царства је прогласио Вавилон, у којем је по повратку из Индије изненада умро у 33. години живота, што га је спријечило да предузме намјеравани поход на Запад. Био је изузетно храбар, а у борби је примјењивао методичну и уништавајућу стратегију. Користио је садејство коњице и пјешадије и први је у историји ратне вјештине увео систематски рад штаба. Његова војничка генијалност се заснивала и на широкој култури, по чему је био супериоран над владарима чије је државе покорио. Стога није био само освајач већ и носилац ширења хеленске културе.

1381 – Под вођством Вота Тајлера у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембришир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. Већ првог дана устанка сељаци су, уз помоћ лондонске сиротиње, ушли у Лондон и опсјели зграду парламента, али је Тајлер убијен већ трећег дана устанка. Оставши без вође, устаници су напустили Лондон и буна је крваво угушена.

1811 – Рођен руски књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач руске реалистичке естетике. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности названог „натурална школа“. Настојећи да критици створи филозофску основу, проучавао је њемачку филозофију. Књижевност је посматрао као друштвену појаву и разлику између ње и науке видио је у томе што пјесник „мисли у сликама“ и, за зазлику од научника, „не доказује истину, већ је показује“. Жестоко се борио против вулгарносоциолошког приступа и формулисао је социолошки акцентоване естетичке критеријуме на којима су изградили учење Николај Александрович Доброљубов и Николај Гаврилович Чернишевски. Писао је о Љермонтову и Гогољу, а његово „Писмо Гогољу“ образац је прецизности и оштрине критичке мисли. Дјела: „О руској повијести и о повијестима Гогоља“, „Књижевне маштарије“, „Јунак наших дана“, „Пјесме М. Љермонтова“, „Диоба поезије на родове и видове“, „Ријеч о критици“, „Путовања Чичикова или `Мртве душе`“, „И. А. Крилов“, „Дјела Александра Пушкина“.

1839 – Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Михаила и напустио Србију, у коју се вратио 1859. и поново преузео пријесто послије одлуке Светоандрејске скупштине 1858. да збаци кнеза Александра Карађорђевића.

1865 – Рођен ирски писац Вилијам Батлер Јејтс, добитник Нобелове награде за књижевност 1923. године. Његова лирика космополитска, с ослонцем на хеленску и ромејску (византијска) симболику, али и дубоко везана за ирско тло и келтску традицију. У младости је био активни учесник ирског националноослободилачког покрета, инспиратор „келтског препорода“ и ирске културне идеологије. У пјесничком развоју је прошао кроз више фаза (симболистичку, неоромантичарску), да би поткрај Првог свјетског рата достигао зрелост правог мајстора, једног од највећих у цјелокупној књижевности на енглеском језику. Успио је да споји сирову снагу са високим интелектуалним рефлексијама, традиционалност и непосредну дневну ангажованост, па је и сада узор многим пјесницима. Писао је и позоришне комаде у стиховима и прози, с темама из келтске митологије. Дјела: поезија „Оисинова лутања“, „Вјетар у трци“, „Острвце на језеру Инисфри“, „Торањ“, драме „Грофица Кетлин“, „Суђена земља“, „Мачка и мјесец“, есеји „Келтски сутон“, „Идеје добра и зла“, „Сањарења о дјетињству и младости“, „Аутобиографија“.

1876 – Српско учено друштво за прву жену академика изабарало сликарку Катарину Ивановић.

1897 – Рођен фински тркач Паво Нурми, који је на дугим стазама освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920. и 1924. и 1928. Свјетске рекорде је обарао 29 пута.

1899 – Рођен мексички композитор и диригент индијског поријекла Карлос Чавес, оснивач Симфонијског оркестра Мексика. Истраживао је мексички музички фолклор, којим се инспирисао у компоновању. Био је доминантна музичка фигура 20. вијека у Мексику, директор Конзерваторијума и шеф Државног умјетничког одјељења. Дјела: симфоније „Симфонија пролетарија“, „Симфонија Индиа“, балети, камерна музика, клавирске композиције.

1900 – У Кини почео „Боксерски устанак“ – побуна сељака и градске сиротиње против страних империјалиста и домаћих тлачитеља. Устанак су у септембру 1901. угушиле европске силе – Јапан и САД.

1917 – Нијемци у Првом свјетском рату усмртили 162 становника Лондона, у првом масовном бомбардовању британске пријестонице из ваздуха, у којем је учествовало 14 авиона типа „гота“.

1943 – Рођен енглески филмски глумац Малколм Мекдауел, који је најчешће тумачио арогантне, асоцијалне и неморалне ликове. Филмови: „Ако“, „Паклена поморница“, „Шуњајући мјесец“, „Срећни човјек“, „Ројал флеш“, „Калигула“, „Болница Британија“, „Људи мачке“, „Плави гром“, „Полуди“ и „Гулаг“.

1944 – Нијемци у Другом свјетском рату почели да бомбардују јужну Енглеску, посебно Лондон, дуго припреманим тајним оружјем – ракетама „фау-1“. До марта 1945. је испаљено око 8.000 ракета „фау-1“ и око 4.000 „фау-2“, од којих је погинуло најмање 5.500 британских цивила, око 2.700 током прве три седмице бомбардовања.

1956 – Посљедњи британски војници напустили базу на Сеуцком каналу, којим је Велика Британија управљала 74 године, а управу над Каналом преузео је Египат.

1973 – У Паризу САД, Сјеверни Вијетнам, Јужни Вијетнам и ослободилачки покрет Вијетконг потписали споразум о прекиду ватре.

1982 – Умро краљ Саудијске Арабије Калид ин Абдул Ази, кога је наслиједио престолонасљедник Фахд.

1983 – Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао поред Нептуна, поставши прва летјелица направљена људском руком која је изашла изван Сунчевог система.

1986 – Умро амерички кларинетиста и композитор Бенџамин Дејвид Гудмен, познат као Бени Гудмен, један од првих бијелих музичара који се успротивио расној сегрегацији. Основао је 1934. џез оркестар у који је позвао и црне музичаре. Снимио је десетак филмова, а бавио се и класичном музиком – снимио је концерт за кларинет Волфганга Амадеуса Моцарта и свирао са симфонијским оркестрима.

1993 – Ким Кемпбел постала прва жена премијер у историји Канаде.

2003 – Специјална полицијска јединица ухапсила у Београду Веселина Шљиванчанина, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине на Пољопривредном добру „Овчара“ Вуковара.

(Агенције)

На фотографији: Катарина Ивановић, академик