Просјечне плате и мизерно преживљавање: Скоро све што зараде, грађани БиХ дају на храну
Статистка показује да четворочлана породица у БиХ поједе скоро цијелу просјечну плату, која се, зависно од тога да ли се ради о Републици Српској или Федерацији БиХ, креће између 1.300 и 1.400 КМ, пише Српскинфо.
Храним се двапут дневно, не штедим када је у питању исхрана и за та два оброка потрошим око 15 марака. Дакле, мјесечно између 450 и 500 КМ, што је мало више од трећине моје плате, ријечи су Николе Ј. из Бањалуке.
Николина предност у односу на просјечну четворочлану породицу у БиХ јесте то што живи сам, па су му тиме трошкови прехране мањи. Међутим, удар на лична примања му стиже код трошкова становања и плаћања комуналних услуга.
– За станарину и личну хигијену потрошим готово идентичан износ који дајем за храну, па ми од плате остане трећина новца. Имам пријатеље који живе у Аустрији и знам да су њима трошкови становања већи него овдје, али знам да они мање новца дају за храну. Наравно, имају веће плате него ми, јер је стандард бољи, али када све саберем, ни њима није лако, јер нема излазака, све се врти око дјеце или посла – каже Никола.
У сличној ситуацији је и Александра Д. која живи у Бањалуци.
– С обзиром на то да живим сама и не издржавам остале чланове породице, нисам рачунала који постотак плате одвојим за храну, но када погледамо колико коштају намирнице, вјерујем да оквирно трошим приближно око 450 марака, што је 50 одсто најниже плате у Републици Српској – наводи Александра.
Оно што примјећују грађани и чему свједоче за “Независне новине” јесте да се цијене хране свакодневно мијењају.
– Велики дио своје плате издвајам на храну. Имам утисак да је храна сваки дан све скупља, односно да је свака велика набавка у коју одем бар мало скупља од претходне, а скоро па увијек купујем исте намирнице које су ми потребне -поручује Ивана Ј.
Чињеница је да лична примања у БиХ расту из мјесеца у мјесец, али исто тако су у порасту и цијене хране, што грађанеставља у изузетно незавидну ситуацију и па се боре да прегрме од првог до првог.
– Дакле, када у једној просјечној четворочланој породици двоје ради, када имају просјечна примања, они не могу да изнесу минималну потрошачку корпу. Немогуће је без кредита, а најчешће се одричу нечега -поручује Марин Баго, предсједник Удружења потрошача “Футура” из Мостара.
Колико је у вези с овим питањем БиХ далеко од европског просјека, али и стандарда у потрошњи, најбоље свједочи податак да грађани Европске уније (ЕУ) мјесечно на прехрану троше мање од 15 одсто своје плате. Али, треба напоменути да је добар дио њих смањио куповину хране и пића усљед велике инфлације у претходне три године.
Међутим, аналитичари кажу да, што је нека држава привредно развијенија и гдје су лична примања већа, онда је износ који се издваја за храну мањи.
– Да би човјек прехранио породицу, дакле, ако буквално причамо само о храни, није довољна просјечна плата у БиХ. Са друге стране, у Њемачкој се породица може прехранити са 30 одсто од једне просјечне плате – објашњава Баго.
Даље наводи да БиХ пријети још већи проблем, а то је да цијене хране полако достижу цијене које су актуелне на Западу, а да постоје примјери гдје су чак и више.
– У односу на плате, за нас су цијене хране огромне – истиче Баго.
Рјешење за БиХ и њене грађане је, како наводи, јачање и веће инвестирање у домаћу производњу, прије свега пољопривреду, како она не би и даље била зависна од увоза.
– Ми отприлике конзумирамо око 80 одсто хране коју увозимо, врло мало имамо своју производњу, нисмо одрживи нити смо уређени. Да се више улаже у домаћу производњу, гарантујем да би цијене хране биле ниже каже Баго.
Као примјер наводи субвенције на производњу пшенице.
-Ако се држава са свима договори и гарантује им откупну цијену, онда самим тим можемо причати о финалној цијени за домаће тржиште, без обзира на то које су промјене на берзи. Нас то није брига, јер у случају било каквих потреса ми имамо пшеницу у којој смо сами учествовали – појашњава Баго.
Истиче да је храна питање самоодрживости једне земље.
–Свака држава, која држи до себе, мора себе нахранити, едуцирати своју дјецу и лијечити своје људе. А ми имамо проблем са свим овим – закључује Баго.
Оно што морамо напоменути јесте и да дио грађана БиХ нема услове ни да покрије мјесечне трошкове прехране.
Према процјени синдиката у БиХ, који једини рачунају потрошачке корпе, на мјесечном нивоу четворочлана породица на прехрану у просјеку троши око 1.200 КМ, што је око 40 одсто од укупне потрошачке корпе.
(Извор: Српскаинфо)