Држава за три мјесеца од нафте згрнула скоро 300 милиона КМ
Од акцизе на нафту и нафтне прерађевине и путарину Босна и Херцеговина је у првом кварталу ове године зарадила 281.790.677 КМ, пишу Независне.
Подсјећамо, по литру горива које се прода на тржишту у БиХ тренутно се плаћа акциза (висина зависи од врсте нафтног деривата, од 0,30 до 0,45 КМ по литру), те двије путарине.
Прва је путарина за одржавање путева (0,15 КМ по литру деривата), а друга је путарина за изградњу ауто-путева и реконструкцију других путева (0,25 КМ по литру деривата).
Из Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) рекли су за „Независне новине“ да је од двије путарине током три мјесеца ове године приходовано 158.344.960 КМ.
„Кад је у питању расподјела прихода од путарина у 2024. години, они су се дијелили на два начина. Од укупно прикупљене путарине у износу од 158,3 милиона КМ, први дио је путарина за изградњу путева и тај дио је износио 59,3 милиона КМ. Ова средства су распоређена са свим осталим приходима од индиректних пореза, дакле према коефицијентима које на кварталном нивоу усваја Управни одбор УИО (коефицијенти за трећи квартал 2023. године које је усвојио Управни одбор УИО: Федерација БиХ – 62,01%, Република Српска – 34,44% и Брчко дистрикт – 3,55%). Други дио је путарина за изградњу ауто-путева и изградњу и реконструкцију осталих путева, а распоређена је по посебним коефицијентима и то на начин да је Федерацији БиХ припало 59%, Републици Српској 39% и Брчко дистрикту 2%. Остатак представља резерву на посебном подрачуну јединственог рачуна за поравнање када Управни одбор усвоји коначан акт о расподјели ових средстава“, навели су из УИО БиХ.
Са друге стране, УИО је у 2024. години прикупио и приходе по основу акциза на нафту и нафтне деривате, у укупном износу од 123.445.717 КМ.
„Ови приходи су распоређени корисницима са свим осталим приходима од индиректних пореза, дакле према коефицијентима које на кварталном нивоу усваја Управни одбор УИО (трећи квартал 2023. године, које је усвојио Управни одбор УИО: Федерација БиХ – 62,01%, Република Српска -34,44% и Брчко дистрикт – 3,55%)“, стоји у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Укупан износ прикупљене путарине за одржавање путева од 2006. до 31. марта ове године је три милијарде и 748 милиона КМ.
Укупан износ прикупљене путарине за изградњу ауто-путева и реконструкцију осталих од 2009. до 31. марта ове године је три милијарде и 527 милиона КМ.
„Од акциза је од 2006. до 31. марта ове године укупно прикупљено осам милијарди и 548 милиона КМ“, пише у подацима.
Ово значи да је држава БиХ од нафте до сада укупно приходовала скоро 16 милијарди КМ, тачније 15,823 милијарде КМ.
Економиста Игор Гавран каже да је, нажалост, једини неспоран и тренутан ефекат свих ових акциза виша цијена горива, виши трошкови пословања и живота, више цијене бројних других производа и услуга и посљедично негативни ефекти на економију.
„Позитивни ефекти су минимални и оправдано се запитати гдје су уопште сва та средства утрошена, ако већ видимо да се изградња ауто-путева одвија бесконачно споро и неефикасно, а да се углавном финансира из кредита. Логично је било да ако држава одлучи градити пут из кредита, онда барем акцизе држи на нижем нивоу и тиме оствари бројне позитивне ефекте на економију због ниже цијене горива. То би опет олакшало враћање тих кредита у будућности. Или да одабере модел концесија, гдје нема ни дуга ни потребе за високим акцизама. Високе акцизе су једино смислене ако се из тих средстава примарно граде путеви, што код нас није случај“, навео је Гавран за „Независне новине“.
Синиша Пепић, доктор економске дипломатије, истиче да приходи од акциза и путарина представљају стабилан извор јавних прихода захваљујући сталној потрошњи горива.
„Међутим, кључно је питање ефикасност у трошењу тих средстава. Уколико се већина средстава за изградњу ауто-путева прибавља кредитима, то може указивати на неколико изазова. Прво, постоји могућност недовољне транспарентности у усмјеравању прикупљених средстава према планираним пројектима, што може довести до злоупотреба. Друго, средства од акциза и путарина можда нису довољна за покривање свих трошкова великих инфраструктурних пројеката, па се кредити користе као додатак. Треће, држава може преферирати кредитна средства због повољних услова финансирања или ради расподјеле фискалног оптерећења током времена“, нагласио је Пепић.
(Извор: Независне)