Уносан „бизнис“: Кријумчарећи мигранте згрћу богатство
Досадашње информације показују да кријумчари миграната у неким случајевима узимају и милионе марака и да је ова врста кривичних дјела за банде постала уносан „бизнис“, што значи да правосуђе и полицијске агенције у БиХ морају ући у снажнију борбу против трговине људима, пишу Независне.
О заступљености ове проблематике свједочи податак да готово нема дана, а да Тужилаштво БиХ или нека од полицијских агенција не саопшти да је забиљежен овакав случај, па смо тако о два таква примјера свједочили у четвртак.
Тада је, наиме, Гранична полиција БиХ саопштила да су њихови припадници, радећи на спречавању незаконитих миграција преко БиХ, 22. маја ухапсили четворицу држављана БиХ који су покушали да прокријумчаре 21 страног држављанина.
Кријумчарења су откривена приликом контроле четири возила, бх. националних ознака, а која су контролисана на подручју Градишке и Козарске Дубице.
„Привремено су одузета четири возила и други доказни материјали. Кријумчарени страни држављани нису имали идентификационе документе, а у упитнику за мигранте су изјавили да долазе из Бангладеша (19) и Пакистана (два)“, навели су из Граничне полиције БиХ и додали да ће против осумњичених бити достављен извјештај Тужилаштву БиХ.
Из Тужилаштва БиХ су, само неколико сати раније, говорећи о одвојеном предмету, саопштили да су након хапшења затражили одређивање притвора за држављанина Низоземске, настањеног у Мароку, а рођеног у Ираку, који се зове Карван Кадер Хмавмеин (57), а пао је у акцији „Исток-Тигрис“.
„Он је под истрагом Тужилаштва БиХ и домаћих и међународних партнерских институција и агенција, и осумњичен је да је заједно са другим особама учествовао у довођењу великог броја држављана Ирака у БиХ, који су након тога из БиХ били кријумчарени на подручје земаља ЕУ. Према прикупљеним доказима, ова група сумњичи се за кријумчарење више од 1.500 особа, при чему је остварена незаконита имовинска корист у великим износима“, појаснили су из Тужилаштва БиХ.
О каквим се износима у оваквим случајевима може радити, можда најбоље свједочи недавно изведена акција „Пирамида“, на чијем удару је била међународна организована криминална група, која је, према прелиминарним резултатима, у шест мјесеци узела више од шест милиона КМ на кријумчарењу миграната.
Та група је, како се сумња, покушала или успјела да прокријумчари више од 600 особа, међу којима више од 100 малољетника, а колико је била разграната, свједочи и податак о претресима, који су изведени на бројним локацијама у Бихаћу, Цазину, Брези, Високом, Сарајеву, Какњу, Великој Кладуши и Кисељаку.
Из Тужилаштва БиХ су за „Независне новине“ рекли да је план у будућности спречавање илегалних миграција и процесуирање кријумчара и група за кријумчарење, као једног од безбједносних изазова који је јако битан за БиХ на путу европских интеграција.
„Тужилаштво БиХ, сваке године, подигне оптужнице против више десетина особа, које се терете за ова кривична дјела. У овим предметима, у посљедњих неколико година, евидентирано је да се као организатори или починитељи ових кривичних дјела појављују страни држављани“, каже за „Независне новине“ Адиса Карачић, стручна сарадница за односе са јавношћу у Тужилаштву БиХ.
Посебну потешкоћу, како додаје, представља то што је у више предмета евидентирано да мигранти долазе са подручја Турске, са којом БиХ нема визни режим уласка, па након што редовним летовима и копненим путем допутују у БиХ, мигранти се даље кријумчаре према подручју Хрватске и даље према земљама ЕУ.
„Међу осумњиченим и оптуженим страним држављанима, који се терете за кријумчарење миграната и повезана кривична дјела, најчешће су држављани Турске, Афганистана, Пакистана итд. Њихово процесуирање одвија се доста убрзано јер су углавном у притвору, па се ради о хитним притворским предметима“, каже Карачићева.
Евидентно је, додаје она, да је у посљедње вријеме све више страних држављана из мигрантске популације који се појављују у улогама организатора ових незаконитих активности, те се због тога и претресају мигрантски центри у потрази за доказима.
„Тужилаштво БиХ, Гранична полиција, Служба за послове са странцима и остале партнерске институције и агенције за провођење закона, перманентно и готово свакодневно проводе активности у спречавању, откривању и процесуирању кривичних дјела кријумчарења миграната. Активности се проводе и у дежурама у дане викенда“, наводи Карачићева.
Новинар Дејан Шајиновић, који често прати теме које се односе на мигранте, каже да, када гледате релевантне извјештаје Фронтекса, Међународне организације за миграције УН, и извјештаје других релевантних организација, западни Балкан је из године у годину на врху листа региона с највећим приливом миграната према западној Европи.
Према његовим ријечима, уз повољан географски положај на рути између источног Средоземља, источног дијела Балканског полуострва и западне Европе, кријумчарима иде наруку и слаба владавина права и слабе институције, што их, нажалост, додатно мотивише да управо преко БиХ и других земаља у региону организују пребацивање миграната.
„Битно је да полицијске агенције повећају своје присуство, али то није довољно, потребна је и политичка воља. ЕУ је спремна и вољна да помогне БиХ, не само великим средствима која годишње издваја за збрињавање миграната, опремање границе, обуку полицајаца, изградњу објеката, итд., него и нуђењем да Фронтеx пошаље своје припаднике у БиХ да нам помогну, а овај процес још увијек није окончан“, истиче Шајиновић.
(Извор: Независне)