Европска централна банка снижава каматне стопе, шта то значи за БиХ?
Европска централна банка (ЕЦБ) би у јуну, у зависности од пристиглих података и пројекција, могла да снизи референтне каматне стопе.
Подсјећамо, још почетком године је Кристин Лагард, предсједница ЕЦБ-а, најавила да би средином године могле да се снизе референтне каматне стопе које су скочиле након почетка сукоба Русије и Украјине и високе инфлације која је задесила Европу.
Изабел Шнабел, чланица Извршног одбора Европске централне банке, недавно је рекла да је посљедњи корак у обарању инфлације најтежи, пошто су недавни подаци указали на успоравање дезинфлације у еврозони.
“С обзиром на велику неизвјесност у погледу изгледа инфлације, треба да себи дамо довољно времена да процијенимо како се опоравак одвија и како монетарна политика утиче на привредни раст и инфлацију”, објаснила је Шнабелова.
Према њеним ријечима, додатно смањење каматних стопа у јулу не дјелује оправдано јер ЕЦБ треба да слиједи опрезан приступ.
“Кретање каматних стопа након љета крајње је неизвјесно, тако да банка не може да се унапријед обавеже да ће слиједити одређену политику”, казала је она.
Како ће евентуално снижавање референтне каматне стопе од стране Европске централне банке утицати на БиХ, односно да ли можемо очекивати и смањење каматних стопа код нас, питали смо домаће економисте.
Синиша Пепић, доктор економске дипломатије, рекао је за “Независне новине” да одлука ЕЦБ-а да у јуну евентуално снизи каматне стопе, након периода драстичних повећања усљед високе инфлације, могла би имати значајне импликације за БиХ.
“Иако је БиХ специфична по томе што њене банке нису подизале каматне стопе у истом обиму као банке у Европској унији, промјене које долазе из ЕЦБ-а не могу се занемарити. Босна и Херцеговина функционише под валутним одбором, који везује конвертибилну марку за евро, што значи да су одлуке ЕЦБ-а кључне за њену монетарну политику. Када ЕЦБ доноси одлуке о каматним стопама, то се рефлектује и на финансијске услове у БиХ, иако са одређеном временском одгодом”, истиче Пепић.
Додаје да ако ЕЦБ снизи каматне стопе, то ће вјероватно утицати и на каматне стопе у БиХ, иако ефекти можда неће бити одмах видљиви. “Банке у БиХ ће требати времена да прилагоде своје стратегије и услове кредитирања.
Процес прилагођавања може бити постепен, како би се избјегли нагли шокови у финансијском систему. Стога, грађани и предузећа у БиХ могу очекивати повољније услове кредитирања тек у наредним мјесецима.
Ниже каматне стопе могле би стимулисати економску активност у БиХ. Лакши приступ кредитима могао би подстаћи потрошњу и инвестиције, што би позитивно утицало на економски раст. Предузећа би могла лакше финансирати своје пројекте, док би грађани могли приступити повољнијим стамбеним и потрошачким кредитима.
Ово би могло допринијети бржем развоју приватног сектора и повећању животног стандарда. Међутим, није све без ризика. Снижавање каматних стопа може поново покренути инфлационе притиске, иако тренутно инфлација није висока као што је била у претходним годинама. Банкарски сектор мора пажљиво управљати ризицима како би обезбиједио стабилност, посебно у периоду промјена каматних стопа. Одржавање адекватне капитализације и ликвидности банака биће кључно за спречавање финансијских нестабилности”, објаснио је Пепић.
Економисткиња Радмила Грбић казала је да, иако је најављено да би Европска централна банка могла у јуну снизити каматне стопе, и то се деси, да, према њеном мишљењу, то неће бити значајно смањење усљед бојазни од поновног повећања инфлације.
“Смањење би могло довести и до нижих каматних стопа у БиХ, прије свега каматних стопа на обичне потрошачке кредите, али то смањење не треба очекивати до краја ове године”, нагласила је Грбићева.
(Извор: Независне новине)