Прослављена крсна слава цркве у Дрињачи – епископ Фотије: Ово је мученичка парохија за коју су везана потресна свједочанства о страдању Срба
Светом литургијом и ломљењем славског колача, те литијом црква у Дрињачи посвећена светим апостолима Ћирилу и Методију, која је потопљена у Зворничком језеру, прославила је истоимену крсну славу у новој цркви Светог архиђакона Авакума у Дрињачи.
.Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије рекао је да је Дрињача мученичка парохија за коју су везана потресна свједочанста страдања српског народа у Друом свјетском рату, односно у Независној држави Хрватској, када су усташе кољући Србе скупљале у бурад крв, чак и очи, и слале усташком поглавнику Павећилу у Загреб да би видио успјехе своје зле мисије на овом простору.
Епископ Фотије је, након свете литургије и ломљењем славског колача у цркви посвећеној Светом архиђакону Авакуму у Дрињачи, рекао новинарима да кад долази у Дрињачу има заиста осјећај мученички страдалног мјеста као и манастир Рожањ у селу Рожањ испод Мајевице, гдје је страдало много српског народа у Другом свјетском рату, које је назвао мали Јасеновац или Глина, јер су усташе по 80 припадника српског народа затварали у куће и палили.
„Сада се налазимо у Дрињачи на мјесту мучеништва, а проглашени смо агресором или народом који је чинио злочине, а у ствари је српски народ у 20 вијеку био жртва и страдалнички народ. То историја говори, записана свједочанства, сви то знамо, осим оних који то неће да знају“, рекао је епископ Фотије.
Према његовим ријечима, и сад је дошло до апсурда да су Срби као жртва у Другом свјетском рату проглашени агресорима, џелатима и убицама, што је за нас неприхватљиво.
„Не бих улазио у даље квалификација, али бивши високи представник Валентин Инцко посљедњи дан прије одласка одавде донио је тај несрећни закон да не смијеш рећи шта је било у Сребреници и тиме увео вербални деликт, потпуну неслободу на овим порсторима, а он и његови Аустријанци се хвале демократијом и слободома, а овдје је увео потпуно нешто друго“, подсјетио је епископ Фотије.
Он је нагласио да је сада потребно пресабирање и политичко и државно и духовно и црквено да се преиспита да ли Срби Републике Српске, Србије и других мјеста треба да иду истим путем или да промијене тај курс у правцу земаља које их сматрају пријатељима.
Говорећи о повратку статуса Митрополије, епископ Фотије је рекао да се Епархија зворничко-тузланска борила да се врати статус који је имала до 1920. године, када је митрополит Иларион отишао на Сабор уједињења Српске православне цркве у Сремске Карловце, а вратио се као епископ зарад јединства цркве да би добили српског патријарха, што је тада било оправдано.
„Сада је јавила потреба да вратимо титулу Митрополије овдје што је црквено, теолошки и богословски оправдано јер је наша Епархија прије била Митрополије чиме би јој се вратило достојанство, што значи да има већа овлашћења, али и обавезе на рангу Митрополије, да буде боље“, рекао је епископ Фотије.
Он је нагласио да је други разлог враћања титуле митрополита и Митрополије зворничко-тузланске да би се предупредила или спријечила евентуална појава босанске цркве.
„Хтјели смо то да предупредимо и да Сарајево, Бијељина, Бањалука и Херцеговине имају исти ранг, чиме се не би прихватало ништа наметнуто, јер би се спријечила могућности да један центар постане главни који њима одговара“, рекао је владика Форије.
Захваливши се Богу што је Сабор СПЦ то препознао и прихватио, епископ Форије је рекао да су још остали црквено-административни детаљи и да сви ти предмети који су били на Сабору, прођу кроз Свети Синод и након тога да их пошање свим епархијама, што ће бити за петнаестак дана.
Храм посвећен свецима Ћирилу и Методију потопљен је 1955. године због изградње Хидроелектране на Дрини код Малог Зворника.
(Инфо Бирач)
