БиХ мјесечно прави милијарду КМ спољнотрговинског дефицита

 

Босна и Херцеговина је у четири мјесеца ове године имала 3,97 милијарди КМ спољнотрговинског дефицита, показују званични резултати Агенције за статистику БиХ, пишу Независне.

Ово практично значи да је бх. увоз за мјесец дана већи милијарду конвертибилних марака у односу на извоз домаћих производа у истом периоду.

Колико су ово поражавајући подаци говори то да ако се овај тренд настави током цијеле године, Босна и Херцеговина ће имати 12 милијарди КМ дефицита у робној размјени.

Из Агенције за статистику БиХ су навели да је у периоду јануар – април 2024. године извоз износио пет милијарди и 320 милиона КМ, што је за 8,3% мање него у истом периоду 2023. године.

„Увоз је износио девет милијарди и 291 милион КМ, што је за 5,6% више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 57,3%, док је спољнотрговински робни дефицит био три милијарде и 971 милион КМ“, пише у овим подацима државне Агенције за статистику.

Додаје се да је извоз у земље ЦЕФТА износио 847 милиона КМ, што је за 24,7% мање него у истом периоду 2023. године, док је увоз износио милијарду и 27 милиона КМ, што је за 1,2% више него у истом периоду претходне године.

„Покривеност увоза извозом је износила 82,5%“, стоји у овим подацима.

Што се тиче спољнотрговинске размјене са земљама ЕУ, извоз је износио три милијарде и 960 милиона КМ, што је за 7% мање него у истом периоду 2023. године.

С друге стране, увоз у четири мјесеца ове године је био вриједан пет милијарди и 542 милиона КМ, што је за 6,3% више него у четири мјесеца претходне године. „Покривеност

увоза извозом је износила 71,5 одсто“, истиче се у подацима.

Економиста Бојан Лучић казао је за „Независне новине“ да у нашем извозу доминирају ресурсно интензивни производи, полупроизводи и компоненте у сегменту ауто-индустрије.

„Опоравак производње у ЕУ и раст реалне тражње који настаје као резултат смањене инфлације креираће услове који ће резултирати повољним трендом за наш извоз. Јасно, уколико се тренд смањења извоза настави, то ће свакако довести до негативних ефеката. Смањење извоза доводи до пада прихода, а утиче и на запошљавање и привредни раст“, наводи Лучић.

Према његовим ријечима, извоз је увијек велики изазов и покривеност увоза извозом је значајна категорија којој се мора посветити пажња.

„Јачање конкурентности домаћих производа на међународном тржишту, диверзификација извозних производа и тржишта, побољшање пословног окружења за привлачење страних улагања, те подршка развоју иновација и технолошког напретка у индустрији су само неке од стратегија које нам стоје на располагању како бисмо превазишли наведене проблеме“, објаснио је Лучић.

Славиша Раковић, економски аналитичар, сматра да су подаци унутар задатих и можда више говоре о недостатку инвестиција и способности за развој привредних активности.

„С те стране, гледано постоји озбиљан проблем који се тиче и средњорочне и дугорочне политичке ситуације и перспектива, као и питања укупног амбијента за инвестиције који не доноси жељени резултат“, нагласио је Раковић.

Подсјећамо, како је прије неколико дана саопштено из Савјета министара БиХ, укупна робна размјена Босне и Херцеговине у прошлој години износила је 44,47 милијарди КМ.

Тада је наведено да је вриједност увезене робе износила 27,77 милијарди КМ, а извезене 16,70 милијарди КМ, што значи да је спољнотрговински дефицит за прошлу годину износио 11,07 милијарди КМ.

(Извор: Независне)