Влада признала: Минималац напунио буџет, али не и џепове грађана

 

Од почетка године минимална плата у Републици Српској је повећана са 700 КМ на 900 КМ, а то повећање је за сада увећало приходе у републички буџет по основу пореза и доприноса, а није битније побољшало животни стандард радника. Грађани Српске и поред повећања минималца „декретом“ све мање троше, што се види кроз пад удјела крајње потрошње Српске у укупној потрошњи БиХ, а то значи и мање приходе у расподјели од ПДВ-а.

То је показао документ Анализа ефеката повећања најниже плате у РС, које је припремило Министарство финансија РС, а у коју је имао увид портал КАПИТАЛ.

Наиме, у документу које је припремило ресорно министарство нису садржани закључци или препоруке већ само званична статистика која се везује за исплату минималне плате у РС. Ипак, ти подаци у овом моменту не пружају баш оптимистичну слику када су у питању ефекти повећања најниже плате у РС.

Повећање плата нису сви осјетили

У том документу је наведено да је просјечна нето плата исплаћена у марту 2024. године износила је 1.394 КМ и номинално је већа за 120 КМ у односу на просјечну нето плату у 2023. години (1.274 КМ).

„Посматрано по подручјима, највиша просјечна нето плата исплаћена је у подручју финансијске и дјелатности осигурања (1.855 КМ), док је најнижа исплаћена у грађевинарству (1.097 КМ).

Највећи раст просјечних нето плата остварен је у подручјима у којима су просјечне нето плате за 2023. годину биле ниже (у интервалу 900 – 1.100 КМ), док је најмањи раст остварен у подручјима у којима су просјечне нето плате у 2023. години биле више од просјека“, прецизирано је у анализи уз напомену да је најнижи раст нето плата остварен у подручјима: јавна управа, здравство и социјални рад и образовање које се већим дијелом финансирају из буџета РС и већина радника је високо-квалификована.

„Овакво кретање у просјечним платама (са пресјеком на март 2024. године) указује да је углавном дошло до повећања најнижих плата, а у значајно мањој мјери и повећања осталих плата“, наведено је у анализи.

Најнижа плата пуни буџет РС

Повећање најниже плате пратило је и повећање наплате пореза и доприноса, којима се пуни буџет РС, а који је био видљив тек у фебруару ове године када су исплаћена лична примања за јануар 2024. године.

У анализи је наведено да је приход од пореза на лична примања у фебруару 2024. године износио 23,4 милиона КМ, што је 3,2 милиона КМ више у односу на јануар 2024.године (20,2 милиона КМ).

„Приход од пореза на лична примања у марту износио је 24 милиона КМ што је раст од 4,3 милиона КМ у односу на просјечан мјесечни износ тих прихода у 2023. години (19,8 милиона КМ), а на приближно истом нивоу је као и у фебруару 2024. године“, прецизирано је у анализи.

Наведено је да се раст плата рефлектовао и на раст прихода по основу доприноса за лична примања, накнаде и приходе осигураника за обавезно осигурање.

Прецизирано је да је приход од доприноса на лична примања у фебруару 2024. године износио 185,3 милиона КМ и већи за 22,1 милион КМ у односу на јануар (163,2 милиона КМ).

„Међутим, приход од доприноса на лична примања је остварио пад у марту, за 2,5 милиона КМ у односу на фебруар ове године, за шта тренутно немамо образложење“, наведено је у анализи. Наиме, приход од доприноса на лична примања у марту ове године је износио 182,8 милиона КМ.

Министарство финансија РС је анализирао и како је раст плата утицао на крајњу потрошњу у РС.

Раст плата није довео до већег удјела крајње потрошње РС у БиХ

У анализи је наведено да је у фебруару 2024. године дошло до значајнијег смањења крајње потрошње у односу на јануар.

„Тек од марта 2024. године крајња потрошња достиже износ који је већи од просјечне мјесечне потрошње у 2023. години за 5,4 милиона КМ“, додато је у анализи.

Наиме, мјесечни просјек крајње потрошње у 2023. години је износио 160,3 милиона КМ, у јануару 153 милиона КМ, фебруару 145,3 милиона КМ а марту 165,7 милиона КМ, када је једино премашен просјек из 2023. године.

„Када посматрамо удио крајње потрошње Републике Српске у укупној крајњој потрошњи БиХ, запажамо да је удио Републике Српске био значајно већи у јануару 2024. године, док у фебруару и марту 2024. године долази до пада удјела крајње потрошње, тако да је удио крајње потрошње у марту 2024. године нижи од просјечног удјела у 2023. години.

Ово наводи на закључак да раст плата није довео до већег удјела крајње потрошње Републике Српске у укупно крајњој потрошњи БИХ“, наведено је у анализи уз навођење података да је просјечни удио крајње потрошње РС у укупној потрошњи БиХ лани износио 34,03 одсто. У јануару тај удио је износио 35,5 одсто, а фебруару и марту по 33 одсто.

Повећање цијена умањило ефекте већег минималца

Из Савеза синдиката РС су поручили да ће у наредним данима припремити сет препорука на основу података садржаних у анализи које је припремило ресорно министарство.

„Повећање најниже плате је довело у одређеној мјери до повећање куповне моћи радника, али када се плате упореде са неоправданим растом цијена онда су ти ефекти ублажени“, рекла је Божана Радомир стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката РС и додала да су цијене производа и услуга за период јануар – март 2024. године порасле укупно гледано за 2,8 одсто.

Додала је да је због повећања минималца просјечна плата порасла на 1.392 КМ (фебруар), те да тај износ може обезбиједити 53 одсто услуга и производа садржаних у синдикалној потрошачкој корпи док је у 2023. и 2022. години то било око 50 одсто.

Каже да је Синдикат става да у наредном периоду треба радити на томе како би и остале плате „ишле на горе“, односно за раднике са средњом и виском стручном спремом који нису осјетили ефекте повећања минималца.

Сматра да су подаци у анализи показалi да раст најниже плате није негативно утицао на рад пословне заједнице, како се раније могло чути из тих редова.

Послодавци траже прецизну рачуницу за обрачун минималца

Из Уније послодаваца РС поручују да промјена плата декретом није добра.

 „Овакав начин се више не смије никада десити, иначе ће нас дугорочно довести у веома тешку ситуацију. Највећи ефекат је пуњење буџета а радници ће осјетити веома мале ефекте, а реални сектор је добио значајно веће порезе и доприносе“, сматра потпредсједник Уније Дејан Мијић уз напомену да овакви нагли скокови минималца и повећања оптерећења за плате морају да прате и потези Владе на смањењу доприноса, ослобађању топлог оброка и регреса од доприноса и пореза.

Каже да ће због тога на сједници Економско- социјалног савјета која је заказана за крај овог мјесеца иницирати да се припреми документ који ће прецизирати начин израчунавања и одређивања минималца у РС.

„Циљ је да се одлука донесе рационално на основу реалних показатеља и да “повуче” раст свих плата, а не да послодавце тјера у још већу сиву зону“, навео је Мијић.

Подсјећамо, Влада РС је крајем прошле године усвојила одлуку о најнижој плати, након што се Економско – социјални савјет није могао договорити око износа.

Утврђен је износ најниже нето плате од 900 КМ што је за 200 КМ, односно 28,7 одсто више у односу на 2023. годину када је она износила 700 КМ. Циљ је како су том приликом навели побољшање материјалног и социјалног положаја радника у РС.

(Извор: capital.ba)