АКТУЕЛНОЗВОРНИК

ЦИК тјера локалне заједнице у минус – Повећане накнаде предсједницима бирачких одбора на 400 КМ

1683205830 odluka cik a sankcionisani predsjednici i clanovi birackih odbora na izborima 2020

 

Централна изборна комисија БиХ одлучила је да накнада предсједнику бирачког одбора буде 400 КМ, а његовом замјенику 200 КМ, што ће довести у проблеме бројне општине и градове у Босни и Херцеговини с обзиром на то да су те накнаде планирали у знатно нижем износу.

Наиме, измјенама и допунама Изборног закона БиХ који је наметнуо Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, први пут предсједника и замјеника предсједника бирачког одбора бираће Централна изборна комисија БиХ.

Ако узмемо у обзир да је на локалним изборима 2020. године било формирано 5.838 бирачких мјеста, од чега 5.394 редовних, долазимо до тога да ће Централна изборна комисија у кратком периоду морати изабрати и именовати више од 10.000 чланова, односно предсједника и замјеника предсједника.

viber image 2022 01 24 11 58 59 608 1536x864 2
Samouslužna autopraonica Korund – Milići!

У појединим локалним заједницама рекли су нам да је пред ЦИК-ом практично немогућ посао, те да је и локалним заједницама био изазов да именују 300 до 500 чланова бирачких одбора.

– ЦИК је одлуку о висини накнаде донио како би мотивисао људе да се пријаве, али ће настати проблеми јер ће сада сви хтјети бити предсједници и замјеници предсједника. Разлика између накнаде предсједнику и члану бирачког одбора била је десет КМ. Сада ће сви конкурисати за предсједника и нико се неће хтјети пријавити за члана. ЦИК је то урадио како би себи ријешио проблем, мотивисао људе да се пријаве и изабрао предсједнике и замјенике предсједника, али ће направити проблем другима – рекла је за ,,Независне новине“ Дијана Савић Божић, предсједница Градске изборне комисије Бијељина.

Осим за предсједника и замјеника предсједника за које је накнада драстично повећања, истом одлуком ЦИК је прописао да накнада за члана бирачког одбора буде 110 КМ, а за замјеника члана бирачког одбора 60 КМ.

Ове накнаде исплаћују се једнократно и из буџета локалних заједница, које би се могле наћи у проблему с обзиром на то да су већ планирали средства за те намјене, али у далеко мањем износу, односно на истом нивоу као и за изборе 2020. године.

– То је једино могуће у земљи која се зове Босна и Херцеговина да један орган распише изборе и има право да наметне финансијску обавезу за коју није консултовао локалне заједнице. Надам се да ћемо ми у локалним заједницама бити довољно свјесни и да ћемо тражити од ЦИК-а да нам обезбиједи разлику између онога што смо ми планирали буџетима за те намјене и онога што је ЦИК наметнуо као обавезу. У супротном све локалне заједнице мораће у ребаланс и опет ћемо бити у проблему. Из године у годину расту обавезе, а не расту приходи, дакле опција је да нам ЦИК намири разлику или да поново идемо у минус и ребаланс – рекао је Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске и градоначелник Источног Сарајева, за ,,Независне новине“.

БЕОПРОМ
БЕОПРОМ

Када је ријеч о висини накнаде, ранијим Изборним законом БиХ прије него што га је наметнуо Шмит било је прописано да чланови бирачких одбора имају право на накнаду за свој рад, а одлуку о висини те накнаде за локалне изборе доносе општинске изборне комисије. За прошле локалне изборе, зависно од општине до општине, накнада се кретала углавном око 100 КМ. Сада, наметнутим чланом 2.19, став 19, прописано је да одлуку о висини накнаде доноси Централна изборна комисија БиХ, и као што смо већ навели, предсједник бирачког одбора ће добити четири пута више или 400 КМ.

И у самом ЦИК-у рекли су да је одлука о висини накнаде преседан у односу на раније те да се оне знатно повећавају јер ће се са предсједницима и замјеницима предсједника радити три мјесеца након њиховог селектовања.

– Сматрали смо да треба да буду стимулисани да се уопште пријаве и дуже се едуцирају него што је био раније случај када су предсједник и чланови именовани у септембру и похађали тренинг од једног дана – рекла је Ирена Хаџиабдић, предсједница ЦИК-а, на сједници која је одржана у четвртак.

Према незваничним информацијама, ЦИК би конкурс за избор предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора требало да распише у наредних неколико дана, најдаље до краја маја, а тек након истека рока за пријаву виђеће се да ли ће успјети селектовати и изабрати више од 10.000 чланова.

Извор: Независне новине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *