Велики петак – дан највеће хришћанске жалости
Православни вјерници обиљежавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона. Пости се и фарбају се ускршња јаја.
У православним храмовима, на вечерњим богослужењима на овај дан обиљежава се вријеме смрти и скидања са крста тијела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи плаштаница.
Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара. Дан се проводи у тиховању и молитви.
Скидање са крста чест је мотив на сликама великих свјетских умјетника.
Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичаји и вјеровања
Најтужнији дан у хришћанству, када је Исус Христос осуђен и разапет на Голготи, проводи се у строгом посту и тузи због жртве Исусове. За овај дан везују се бројни народни обичаји и вјеровања.
Заустављају се сви послови у кући и пољу. Вјерује се да на данашњи дан не ваља узимати ексере, игле, шила и све друго оштро и шиљато да се не би позљеђивале Исусове ране.
Најважнији посао данас је бојење јаја и то у црвену боју, симбол проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве. Прво црвено јаје назива се чуваркућа и чува се на посебном мјесту да се не разбије.
Приписују му се посебна својства – лјековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила. Kо не стигне данас, може да обоји јаја и сутра, прије сунца.
Данас се строго пости, ко може – не једе ништа, други само суви хлеб и воду. Посте чак и они који то нису чинили током претходних дана Великог поста.
Старији људи кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.
(Извор: РТС)