Догодило се на данашњи дан, 25. април

 

1284. – Рођен енглески краљ Едвард Други, чију су владавину од 1307. до 1327. обиљежиле његова екстраваганција и тешки војни порази у Шкотској, посебно 1314. у бици код Банокберна. Прије ступања на престо 1301. је постао први принц од Велса. У септембру 1327. у замку „Беркли“ убили су га супруга Изабела од Француске и њен љубавник Роџер де Мортимер. Краљичин љубавник је потом владао у име престолонасљедника Едварда Трећег, који га је 1330. затворио и погубио.

1595. – Умро италијански писац Торквато Тасо, који је у поезији стапао љепоту облика и хришћанско-романтичну сентименталност, настојећи да изрази моралне дилеме времена и сукоб зла и добра, порока и врлине. Највећи дио бурног живота провео је као дворски пјесник војводе Алфонса Другог од Есте. У главном дјелу – „Ослобођени Јерусалим“ – описао је Први крсташки рат. Три сонета и пет мадригала посветио је српској племкињи из Дубровника Цвијети Зузорић, а његова поезија је инспирисала српског пјесника из Дубровника Ивана Гундулића, Јохана Волфганга Гетеа и Џорџа Бајрона.

1599. – Рођен вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел, чија је војска поразила краљевску армију 1644. код Марстон Мура и 1645. код Незбија и заробила краља Чарлса Првог. Краљ је осуђен на смрт и погубљен 1649. Одбивши титулу краља, Кромвел је 1653. постао протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Двије године послије његове смрти, 1658, монархија је обновљена.

1744. – Умро шведски физичар и астроном Андерс Целзијус, творац скале за мјерење топлоте назване његовим именом, на којој је тачка кључања воде означена са 100, а отапања леда с нула степени. Осим те постоји и Фаренхајтова скала са 180 и Реомирова са 80 степени. Такође је осматрао сјеверну свјетлост и ефекте њених магнетних сметњи, обављао свјетлосна мјерења и испитивао метеоролошке појаве и Јупитерове сателите, а сопственим средствима је подигао опсерваторију у родној Упсали.

1767. – Рођен српски гуслар Филип Вишњић, најистакнутији српски пјесник у првој половини 19. вијека, „Хомер српске епске књижевности“. Србин рођен у БиХ, слијеп од осме године, рано је почео да уз гусле ствара прелијепе пјесме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бањалуке до Смедерева. Прикључио се 1809. Првом српском устанку и постао „пјесник буне“. Послије слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио у селу Грк, у којем је остао до смрти 1835. У Срему је 1815. упознао Вука Стефановића Караџића, који је записао многе његове пјесме, укључујући „Почетак буне на дахије“, „Бој на Мишару“, „Кнез Иво Кнежевић“, „Смрт Марка Краљевића“.

1792. – Погубљењем друмског разбојника Жака Пелетјеа, на тргу де Грев у Паризу, у Француској први пут употријебљена гиљотина. Она је била позната у Италији још у 13. вијеку, касније – у Средњем вијеку је употребљавана и у Шкотској, Енглеској и Њемачкој и њен проналазак је нетачно приписан др Жозефу Гијотину. Он је само Народној скупштини Француске предложио ту справу за извршење смртне казне.

1859. – Према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса, почело је копање Суецког канала. Каналом дугим 161 километар у новембру 1869. спојено је Средоземно и Црвено море и створен најкраћи пловни пут из Европе ка Средњем и Далеком истоку.

1874. – Рођен италијански електроинжењер и проналазач Гиљермо Маркони, један од пионира бежичне телеграфије, који је 1909. подијелио Нобелову награду за физику с њемачким физичарем Карлом Фердинандом Брауном. Успио је 1901. да први преда бежични сигнал преко Атлантског океана и усавршавао и примјењивао сопствене и туђе проналаске. Подизао је радио-станице и експериментисао у бежичној телеграфији, али послије експеримената српског научника Николе Тесле и руског физичара Александра Попова. Једно вријеме је сматран проналазачем радија, али му је пресудом Врховног суда САД одузет патент, јер је Тесла већ патентирао проналазак у Федералном бироу САД за патенте.

1898. – Конгрес САД објавио рат Шпанији дан након одлуке Мадрида да објави непријатељства Вашингтону. Томе је претходио амерички ултиматум Шпанији да се повуче с Кубе. Бројнија и боље опремљена америчка војска и морнарица брзо су поразиле Шпанце, а САД су мировним уговором приграбиле шпанске посједе Кубу, Филипине, Порторико и Гуам.

1918. – Рођена америчка пјевачица Ела Фицџералд, некрунисана „краљица џеза“, савршене технике, изванредне импровизаторске имагинације и широког гласовног распона. Чувена је по „скат“ дијалозима с великим џез музичарима – попут Луиса Армстронга, Дјука Елингтона и Каунта Бејзија.
`
1920. – Пољска војска упала у Украјину, потом брзо напредовала и 6. маја заузела Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска је добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Бјелоруса.

1928. – Умро руски барон Петар Николајевич Врангел, један од најзначајнијих бјелогардејских генерала, који се послије Октобарске револуције борио у Украјини против совјетске власти. Послије пораза у новембру 1920, када је Црвена армија заузела утврђење на Перекопу, с остатком снага је напустио Русију. Сахрањен је у Руској православној цркви у Београду.

1938. – Умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог свјетског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опсједао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом свјетском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром Првим Карађорђевићем. Дјела: војне студије „Битка на Јадру августа 1913. године“, „Опсада Скадра 1912 -1913“, „Битка на Колубари“ /два тома/, „Београдска операција“.

1945. – Совјетске и америчке трупе први пут се среле у Другом свјетском рату код мјеста Торгау у Њемачкој. Биле су то јединице Првог украјинског фронта и Прве америчке армије. Два дана касније на западној обали Лабе састале су се команде 58. совјетске гардијске и 69. америчке армије.

1945. – У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију УН.

1971. – У Вашингтону око 200.000 људи демонстрирало против Вијетнамског рата.

1974. – У Португалији у удару, познатом као „револуција каранфила“, Покрет оружаних снага без проливања крви оборио аутократски режим Марсела Каетана, окончавши тако период од 48 година диктатуре. Власт је преузела Хунта националног спаса генерала Антонија Рибеира де Спиноле, која је португалским колонијама признала право на самоопредјељење.

1975. – У Португалији на првим слободним изборима послије пола вијека побиједила Социјалистичка партија Марија Соареша.

1980. – Мисија америчких командоса, која је требало да спасе у Техерану 53 члана амбасаде САД, претворене у таоце, пропала је у иранској пустињи, послије погибије осам Американаца у судару хелокоптера с авионом.

1980. – Дански „боинг 727“, који је чартер летом превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе, ударио је у планину око 30 километара јужно од аеродрома „Лос Родеос“. Несрећу није преживио нико од 146 путника и чланова посаде.

1982. – Посљедњи израелски војници напустили Синај, окончавши 15-годишњу окупацију тог египатског полуострва.

1991. – Пленум Комунистичке партије СССР одлучио је да Михаил Горбачов и даље предводи партију, упркос вишечасовним оштрим критикама, послије којих је понудио оставку.

1993. – На референдуму у Русији 62 одсто гласача подржало реформе предсједника Бориса Јељцина.

1994. – На састанку у Лондону представници САД, Русије, Велике Британије и Француске донијели одлуку о формирању Контакт групе ради усклађивања акција САД, Русије, УН и Европске уније у БиХ и припреме цјеловитог мировног плана. Договорено је да Контакт групу чини пет земаља – САД, Русија, Велика Британија, Француска и Њемачка.

1995. – Умрла америчка позоришна и филмска глумица Џинџер Роџерс, која је свјетску славу стекла као партнерка Фреда Астера у многим романтичним мјузиклима, с елегантним и љупким играчким нумерама. Филмови: „Маче по професији“, „Звиждук у ноћи“, „Не клади се на љубав“, „Весели развод“, „Поноћна звијезда“, „Хоћемо ли плесати“, „Прича о Вернон и Ирени Кастл“, „Кити Фоил“ /награда „Оскар“/, „Мајор и Малена“, „Роберта“.

1999. – Авијација НАТО-а срушила друмско-жељезнички „Жежељев мост“, већ оштећен у три напада претходних дана. Тиме је Нови Сад остао и без посљедњег од три моста на Дунаву, а уништењем тог монументалног моста – животног дјела архитекте Бранка Жежеља, пуштеног у саобраћај у октобру 1961, прекинута је и најкраћа жељезничка веза између земаља централне и сјеверне Европе са Блиским истоком.

1999. – У петом ваздушном нападу на хемијску индустрију „Милан Благојевић“ у Лучанима авијација НАТО-а је са 12 пројектила уништила и посљедње преостале погоне тог комплекса, који је запошљавао 4.000 људи.

2003. – САД су саопштиле да се потпредсједник ирачке Владе Тарик Азиз предао америчким снагама у Ираку.

2015. – У разорном земљотресу у Непалу јачине 7,8 степени Рихтерове скале погинуле 8.832 особе, а повријеђено 22.309 људи од чега 2.277 дјеце. Уништена је 563.461 кућа, а милиони становника остали су без крова над главом. Више од 600 историјских споменика широм земље је оштећено. То је био најгори потрес у Непалу у претходних 80 година.

(Агенције)

ФОТО: Филип Вишњић