Пољопривредна производња у БиХ усмјерена на примарне производе ниске вриједности – највише кукуруз и кромпир

 

Главнина пољопривредне производње у БиХ усмјерена је на примарне производе ниске вриједности, као што су, рецимо, кукуруз и кромпир, пишу Независне.

То је један у низу проблема у бх. аграру, детектованих у Анализи трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа БиХ са свијетом за 2023. годину, документу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.

„БиХ нема јасну конкурентну предност осим у три подсектора и то: мљекарском, воћарском и повртарском“, истакнуто је у овој анализи.

Штавише, истакнуто је да у пољопривредној дјелатности доминирају мала газдинства (око 2,5 ха) са уситњеним земљиштем (шест до осам парцела).

„Та газдинства највећим дијелом производе за властите потребе или само дјелимично вишкове за продају, што узрокује ниску продуктивност, ниске приходе, мале количине, упитан квалитет и конзистентност тржишне производње. Код произвођача и прерађивача постоји недостатак познавања и разумијевања стандарда квалитета, те ограничен приступ и кориштење иновацијских и модерних технологија у пољопривредној и прерађивачкој пракси“, истакнуто је у анализи.

Поједностављено, док, рецимо, из Италије увозимо скупе сиреве, ми извозимо млијеко, те на тај начин трошимо пуно, а зарађујемо мало новца. Најбоље то показују цифре.

„Вриједност дефицита у размјени пољопривредно-прехрамбених производа БиХ са свијетом је у 2023. години достигла 3,5 милијарди КМ, што је и највећа забиљежена вриједност у посљедњих пет година. Дефицит од 3,5 милијарди КМ и покривеност увоза извозом од 23 одсто указује на високу осјетљивост БиХ на нагле промјене и поремећаје у трговини храном“, упозорено је у овој анализи.

Штавише, бх. извоз стагнира, док увоз расте и достигао је вриједност од 4,5 милијарди КМ у 2023. години.

„Структура пољопривредно-прехрамбених производа који се увозе, али и извозе из БиХ на инострано тржиште није се знатно промијенила ни 2023. године. На страни увоза углавном су заступљени готови производи попут воде, цигарета, пива, затим примарни производи попут пшенице, свјежег или расхлађеног говеђег меса, шећера за рафинисање, сунцокретовог сјемена и др.“, истакнуто је у анализи.

Пољопривредно-прехрамбени производи који су најзаступљенији у увозу у 2023. години су говеђе месо (свјеже или расхлађено), чија је вриједност увоза износила 150 милиона КМ, а потом воде (укључујући минералне и газиране) са вриједношћу увоза од 130 милиона КМ. Увоз пшенице износио је 104 милиона КМ.

Бројке показују и да огромне своте нашег новца на годишњем нивоу одлазе у богате европске земље.

„Укупна вриједност увоза пољопривредно-прехрамбених производа из Европске уније на тржиште БиХ је достигла вриједност од 2,5 милијарди КМ, те је забиљежила раст од девет одсто“, наводи се у анализи.

Представници пољопривредника кажу да им управо прекомјерни увоз изазива највеће главобоље. Они траже увођење мјера заштите домаће производње које би пољопривредницима омогућиле да пласирају оно што произведу.

„У појединим секторима, као што је месо, ми произведемо свега 25 до 30 одсто потреба БиХ, али имали смо годинама ситуацију да имамо тржишне вишкове живе стоке коју не можемо пласирати, те су пољопривредници били присиљени да је дају испод свих нормалних цијена. То је кључни проблем. Није проблем ни савременост пољопривредне производње, ни механизација. Имамо ми сасвим довољно капацитета, али несигурно тржиште удаљава пољопривреднике од производње основних животних намирница“, рекао је за „Независне новине“ Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске.

(Извор: Независне)