Догодило се на данашњи дан, 7. април

 

1348. – У Прагу основан универзитет, први у централној Европи.

1498. – Умро француски краљ Шарл Осми, који је владао од 1483, а под притиском племства 1494. је започео ратове за освајање Италије, окончане шест деценија послије његове смрти. Успио је да привремено освоји Напуљску Краљевину, а походи на Италију су имали крупне културне посљедице, јер су покренули ширење хуманистичке културе у Француској.

1614. – Умро шпански сликар и вајар грчког поријекла Доминикус Теотокопулос, познат као Ел Греко, чије је оригинално сликарство прожето православном традицијом и италијанском ренесансом. С родног Крита, преко Венеције – гдје је учио сликарство код Јакопа Тинторета – и Рима, доспио је у шпански град Толедо, у којем је живио 37 година и остао до смрти. Непризнавањем тродимензионалног простора и класичне перспективе и техником сликања издужених људских фигура, разликовао се од свих сликара свог времена, али је тек почетком 20. вијека схваћено да је један од највећих мајстора у историји сликарства. Највише је сликао портрете и обрађивао религиозне теме, јер су наруџбине Цркве биле његов главни извор прихода, али није прихватао сликарство као инструмент вјерске пропаганде, због чега је имао веома рђаву репутацију у римокатоличким круговима у Шпанији и често се сукобљавао с вјерским властима. И сам краљ Фелипе Други му је пребацивао да је „површан“ у обради вјерских тема. Дјела: „Погреб грофа Оргаза“, „Духови“, „Благовијести“, „Молитва на Маслиновој гори“, „Лаокон“, „Толедо“, „Ортенсио Феликс де Парависино“.

1770. – Рођен енглески писац Вилијам Вордсворт, чија је поезија означила прелаз из класицизма у романтизам. Најзначајнији је стваралац прве генерације енглеских романтичара и идеолог нових кретања у поезији, мада их сам није означио као романтизам. Централна тема његове лирике била је опис осјећања мистичне повезаности с природом. Боравио је 1791. и 1792. у револуционарној Француској, поставши ватрени републиканац. Дјела: збирка пјесама „Лирске баладе“, стихована аутобиографија „Прелудијум“.

1772. – Рођен француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта који је сматрао да је капитализам „асоцијалан“, јер су у њему појединци у сталном рату једни с другима. Економско-друштвени развој разврстао је у три периода: прединдустријски, „распарчану, непријатну индустрију“ у капитализму и друштвену, привлачну индустрију. Сматрао је да се друштво може преобразити у хармонију помоћу експерименталних заједница фаланги у којима људска индивидуалност достиже врхунац, што доприноси општој хармонији. Дјела: „Нови индустријски и друштвени свијет“, „Теорија четири покрета“, „Сабрана дјела“ /шест књига, постхумно/.

1809. – Карађорђе, актом Правитељствујушчег совјета српског, поклонио Аду Циганлију команданту вароши београдске Младену Миловановићу за заслуге Отечеству.

1858. – Рођен Ђорђе Станојевић, физичар, професор и ректор Универзитета у Београду. Био је управник Астрономске и метеоролошке опсерваторије, конструктор прве радио-станице у Београду и пионир електрификације у Србији.

1887. – Министар просвете и црквених дела Србије Милан Кујунџић – Абердар потписао Указ о оснивању Астрономске опсерваторије у Београду.

1891. – Прво Београдско друштво за гимнастику и борење прерасло у Београдско гимнастичко друштво „Соко“.

1915. – Рођена америчка пјевачица Елинора Фејгн, позната као Били Холидеј, названа „краљицом џеза и блуза“. Према музичким критичарима, још се ни један џез-пјевач није приближио њеним интерпретацијама.

1929. – Радио-Београд први пут преносио спортску утакмицу у Југославији. Репортер Раде Стоиловић је преносио друго полувријеме сусрета београдских фудбалских екипа БСК – Југославија.

1939. – Рођен амерички филмски режисер, сценариста и продуцент Френсис Форд Копола, један од најзначајнијих филмских стваралаца у САД у другој половини 20. вијека, добитник пет „Оскара“ и двије „Златне палме“ фестивала у Кану. Филмови: режија – „Деменција“, „Сада си велики дјечко“, „Долина среће“, „Племе кише“, „Кум“, „Прислушкивање“ /“Златна палма“/, „Кум 2“ /“Оскар“/, „Велики Гетсби“, „Апокалипса сада“ /“Златна палма“/, „Кум 3“, „Капетан Ео“, „Пеги Су се удала“, „Њујоршке приче“, „Гори ли Париз?“, „Патон – жудња за славом“ /“Оскар“/, „Прислушкивање“/“Оскар“/, продукција – „Амерички графити“.

1939. – Фашистичка Италија почела инвазију Албаније.

1943. – Умро српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чија је лирика – изузетне версификације, језика и пластичности слика – ударила печат српској поезији у првој половини 20. вијека. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор краљевина Србије и Југославије у великим европским градовима. Дуго послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лијепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету „великосрпског националисте“. Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његове кости су тек недавно пренесене у родно Требиње, а умро је у Гери у САД, у емиграцији. Већ првом збирком – „Песме“, објављеном 1901. у Мостару, представио се као надахнут лиричар и пјесник обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. Писао је и прозу /“Јутра са Леотара“/, путописе /“Градови и химере“, „Писмо из Женеве“, „Писмо с Алпа“, „Писмо из Шпаније“/, есеје /“Благо цара Радована“, „Моји сапутници“, „Стаза поред пута“/, студије /“Гроф Сава Владиславић“/, историјске списе /“Вјерујем у Бога и у српство“/.

1945. – Амерички авиони у Другом свјетском рату потопили највећи јапански ратни брод – „Јамато“.

1947. – Умро амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, који је највише допринио наглом развоју аутомобилизма. Прве „бензинске кочије“ је конструисао 1896, а од 1899. је производио аутомобиле. Први је увео серијску производњу, а 1908. је створио „модел Т“, први „народни аутомобил“.

1953. – Шведски дипломата Даг Хамаршелд изабран за генералног секретара УН.

1955. – Умрла америчка филмска глумица Теда Бара, први „вамп“ у историји кинематографије, тип фаталне жене која изазива масовне еротске фантазије. Филмови: „Клеопатра“, „Кармен“, „Салома“, „Жена тигар“, „Дама с камелијама“, „Пјесма сирене“.

1963. – Донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промијењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе „једне праве повеље новог друштва“, али су послије само 11 година донијели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991.

1966. – Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због техничке грешке.

1979. – Умро Јустин Поповић, теолог, филозоф, књижевник и архимандрит. Био је архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве марта 2010. године у диптихе светих унио је овог светитеља као Јустина Ћелијског. Благоје Поповић, касније отац Јустин, рођен је у Врању 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Породица Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној болници у Нишу током Првог свјетског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин. Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе. По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. Послије притвора, премјестио се у манастир Ћелије. У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније. Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.

1980. – САД прекинуле дипломатске односе са Ираном.

1990. – Ферибот „Скандинавска звијезда“ захваћен пламеном током крстарења у Сјеверном мору између Норвешке и Данске и у несрећи је погинуло 158 људи.

1992. – Скупштина у Бањалуци на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске, а Биљана Плавшић и Никола Кољевић су саопштили да су поднијели оставке у Предсједништву БиХ.

1992. – Основана, на Палама, Српска новинска агенција – СРНА.

1992. – САД признале бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и БиХ.

1992. – Војска Хрватске починила ратни злочин у српским селима код Купреса – само у Маловану је заклано 28 цивила.

1994. – Током крвавих оргија војске, полиције и банди, у главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.

1997. – Владини војници у Лумумбашију, другом по величини граду у Заиру, положили оружје и прикључили се побуњеницима, који су незадрживо напредовали према главном граду Киншаси.

2003. – Осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића – Звјездан Јовановић признао да је пуцао на премијера због убјеђења, а на ради новца. Он је у исказу навео да је убиство од њега тражио Милорад Луковић.

2004. – Шкотски лорд Бономи именован за судију у процесу против Слободана Милошевића, умјесто Ричарда Меја.

2004. – Специјално тужилаштво обуставило кривични поступак против генерала Аце Томића, који је био оптужен за кривично дјело удруживања ради непријатељске дјелатности у процесу који је вођен због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.

2004. – Суд у Москви осудио руског истраживача Игора Сутјагина, оптуженог за шпијунажу у корист САД, на затворску казну од 15 година.

2004. – Руанда обиљежила десету годишњицу од геноцида у којем је страдало око 800. 000 људи.

2006. – Суд БиХ осудио Неђу Самарџића на 12 година затвора за ратни злочин против човјечности у Фочи 1992. и 1993. године, што је прва пресуда за ратне злочине од формирања Одјељење за ратне злочине Суда БиХ.

2009. – Умрла је Ирена Грицкат-Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни савјетник Института за српски језик и начелник Археографског одјељења Народне библиотеке Србије.

2017. – У Загребу умро Реља Башић, југославенски и хрватски позоришни, филмски и телевизијски глумац и редатељ. Био је члан Хрватског хелсиншког одбора за људска права, носилац титуле УНЕСКО „Умјетник за мир“.

(Агенције)

На фотографији: Ђорђе Станојевић