У Српској је преко 700 в.д. директора – Криминални начин управљања и метод за уцјену
Вршиоци дужности директора у јавним предузећима остају годинама, иако је то у пракси замишљено као прелазно рјешење. Ово питање није законом регулисано, што оставља доста простора за разне малверзације и доводи до тога да и народни посланици обављају дупле јавне функције, пише БН.
Заробити човјека чекањем, то је најсигурнији начин владања њим, рекао је својевремено Иво Андрић.
То се у Републици Српској сваким даном већ скоро деценију потврђује јер су баш наши ВД директори или вршиоци дужности директора бројних јавних предузећа у фази чекања чак и по неколико година.
Тиме се крши закон јер статус ВД директора треба да траје најкраће 3, а најдуже 9 мјесеци.
Многи кажу да функције в.д. директора служе и као један вид уцјене, јер Влада у сваком тренутку може смијенити сваког в.д. директора без неког додатног образложења, а не ради то.
Правни стручњак Милан Благојевић објашњава како то у пракси изгледа.
„Кад га поставите на само два или три мјесеца вршења дужности директора неке јавне установе тиме му шаљете поруку кад истекне три мјесеца ако се не понашаш како ја желим или урадиш шта ја хоћу нећеш бити поново изабран и тиме се ти људи претварају у корисне извршиоце потреба моћних појединаца“, каже Милан Благојевић, правни стручњак.
И баш тамо гдје се доносе закони, највише се и крше закони јер у скупштинским клупама сједе посланици који су истовремено у мандату в.д. директора. Тако је Дражен Врховац, од јануара 2020. године в.д. директора Инвестиционо-развојне банке РС.
Максим Скоко је прије годину дана постављен за в.д. директора Рудника и термоелектране Гацко, а Дарко Бањац је на истој позицији у “Бањи Мљечаници” од маја 2020. године.
Апсолутни рекордер у мандату в.д. директора је Дејан Кустурић, који је именован на ту позицију у Фонду здравственог осигурања Републике Српске од 2016. године, а ту је и Милан Дакић, који је од децембра 2022. године у “Путевима РС”.
„То је усуђујем се рећи баш и својеврсни криминал и криминални начин управљања људима којим се заробљавају не само ти појединци него и комплетна држава и друштво“, сматра Благојевић.
А да је ВД бити лако, ВД би био свако. Зато ту привилегију у Републици Српској има више од 700 разних вд директора од локалних до републичких институција и јавних предузећа који долазе из различитих политичких партија.
Још већи проблем је то да већина њих за те позиције не испуњава чак ни најосновније услове, тачније немају потребну школску квалификацију за тако нешто. Тако на примјер имамо ситуацију да су пољопривредни инжињери директори стратешких система у Електропирвреди или да електроинжињери воде ветеринарске заводе.
„У великој мјери уптина је и сама законитост како правних тако и пословних и персоналних одлука и аката вршиоца дужности након истека дозвољеног законом предвиђеног периода“, истиче Миле Дмичић, професор уставног права.
Јавна предузећа предњаче у вд мандатима. Шуме, Путеви, Жељезнице Српске, Електропривреда, Аеродроми, сви они који би због грађана требало да послују по закону раде управо супротно.
И ником ништа, сви се праве као да се то не дешава, свако своју корист узима, а опет су грађани на губитку, сматра опозиција.
„Ова власт поставља директоре од данас до сутра. Замислите како директори функционишу када ујутру иду на посао, а послије подне не знају да ли ће остати ту.
То је намјеран политички притисак на руководиоце поготово из стратешких предузећа гдје под притиском политичких партија директор условљен да мора да слуша свог политичког лидера а не да ради оно што је порписано актима РС“, истиче Славиша Марковић, посланик ПДП-а у НС РС.
А рјешење овог проблема итекако постоји. А то је Омбудсман за људска права који у свако доба има право по закону да покрене судски поступак тамо гдје сматра да се крши закон.
Ипак, судских поступака и жалби, бар што се тиче вд директора није било, али је током 2022. године разматрано 104 жалби друге врсте и упућено је 50 препорука, саопштено је за БН из Институције Омбудсмана за људска права БиХ.
(Извор: РТВ БН)