Након више од 60 година обавиће се попис пољопривреде у БиХ

 

У овој години у БиХ, након шест деценија, требало би  да се обави детаљан, цјеловит попис пољопривреде. Средства је одобрила Делегација Европске уније у БиХ. Шта ће то значити за пољопривреднике, а шта за државу?

Након 63 године у БиХ у овој години би требало да се обави попис пољопривреде. Предвиђено је да се  прикупе подаци о кориштеном пољопривредном земљишту за све врсте усјева, подаци о бројном стању стоке по врстама, подаци о радној снази, начини пољопривредне производње итд.

Попис пољопривреде провешће три статистичке институције, Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Федерални завод за статистику и Завод за статистику РС. Ако струка свој посао одради квалитетно, то ће бити велика ствар за будућност пољопривреде, сматрају пољопривредни произвођачи.

“Ја имам озбиљну производњу негдје до 40 хектара, углавном је моја земља или приватни закуп, од државе не радим ништа, концесије и слично. Све што будем питан ћу рећи како бих дао свој допринос да се то направи најквалитетније могуће, јер то у коначници, требало би да донесе нешто боље”, сматра Раде Јовичевић, пољопривредник из Трњака код Бијељине.

“Са тим пописом ће се вршити усмјеравање подстицаја на праведнији начин. Значи, неће бити потребе подстицати оно што је превише подстакнуто, а има нешто што је занемарено”, каже Бошко Радић, пољопривредник из Бијељине.

“Самим тим могу да планирају буџет. Лијепо је то кад је сад буџет за повртаре четири милиона марака, али ако се не распореди правилно у оквиру та четири милиона, а дешава се то, то је озбиљан проблем за неко будуће вријеме”, истиче Јовичевић. 

Проблем пољопривредницима представља и радна снага.

“Радника нема, једноставно не постоје људи. Ако су то радници то су преко 60 година старости, то су моји главни радници”, каже Јовичевић.

“Која год машина изађе гледам максимално да то обновим и ако треба кредитно задужим, да у оквиру свог породичног газдинства можемо да функционишемо, да не плаћамо другог, јер под један немамо кога наћи, под два трошкови су велики”, објашњава Радић.

Сектор пољопривреде у БиХ карактерише велики број малих пољопривредних газдинстава, који и такав значајно доприноси БДП-у земље. Недостатак поузданих пољопривредних, али и катастарских података чини израду било какве развојне политике и стратегије пољопривреде изузетно тешком, кажу у министарству пољопривреде Републике Српске.

“Изузезтно је значајно статистички, значајна мјера за планирање, али оног момента док ми не будемо имали систем као у Србији, да имамо гугл мапе, да имамо шест боја, шест пољопривредних култура, седму боју која означава пожар или паљевину, величину парцеле, самим тим начин обрачуна подстицаја, све ово пописивање је добро ради неке статистике. Међутим, морамо се окренути да премјерамо производњу и производ, а не произвођаче и не субјект”, каже министар пољопривреде Републике Српске Саво Минић.

Проведбом Пописа пољопривреде у складу с међународним статистичким стандардима, Босна и Херцеговина ће испунити једну од приоритетних обвеза у оквиру Процеса стабилизације и придруживања и тиме олакшати свој пут у Европску унију.

(Извор: БН ТВ)