АКТУЕЛНОЗВОРНИКСРПСКА И СРБИЈА

У Републици Српској 2.215 фирми у власништву странаца

zgrada

 

Инфраструктура, високообразована радна снага, али и брз рад локалних администрација само су неки од разлога што све више страних инвеститора отвора своје фирме у Републици Српској, а да локалне заједнице постају све интересантније за улагање говори и податак да је на крају 2023. године у Српској дјеловало 2.215 страних фирми, пишу Независне.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), лани је у Српској било 257 страних фирми више него у 2022. години, када их је било 1.958.

Највећи број страних фирми, њих 1.363, регистровано је у Бањалуци, 301 у Бијељини, у Градишци је лани регистрована 121 оваква фирма, а у Лакташима 120. Међу пет локалних заједница са највише страних инвестиција нашло се и Требиње, гдје је прошле године дјеловала 81 фирма са страним власништвом. Своје мјесто на листи пронашли су и Источно Сарајево, Приједор, Зворник, Добој и Дервента. Неке од дјелатности међу страним фирмама у Српској су савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, неспецијализована трговина на велико, рачунарско програмирање, као и производња електричне енергије и агенције за рекламу и пропаганду.

Присуство страних фирми значајно је за локалне заједнице, па и Градишку, сматра Зоран Аџић, градоначелник града на Сави. Како истиче, долазак нових инвестиција значи и отварање нових радних мјеста, али и повећавање стандарда запослених. Према његовим ријечима, низ разлога је због којих страни инвеститори долазе у Градишку, а један је и геостратешка позиција.

3 1

„Ми се налазимо на вратима Републике Српске, на самој граници с Европском унијом. Усвојили смо низ стандарда. Желимо да будемо у функцији привредника и грађана који желе да реализују своје пројекте. У Градишци у року од седам дана добијете локацијске услове, у року од пет дана грађевинску дозволу, а у року од 15 дана употребну дозволу“, наводи Аџић.

Како истиче, инвеститорима је важан и брз рад администрације, а створено је и повјерење које је препознато међу инвеститорима, који долазе из Италије, Словеније, као и Њемачке.

„Желимо да допринесемо инвеститору да што прије реализује свој развојни пројекат јер је то наш интерес“, каже Аџић за „Независне новине“, те додаје да без инфраструктуре ниједна локална заједница не може бити интересантна, без обзира на позицију коју има. „Без инфраструктуре нисте интересантни. Морате створити повољан амбијент, а да бисте све то урадили, морате имати стратегију развоја, план капиталних инвестиција и низ других ствари“, закључује он.

Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, истиче за „Независне новине“ да се труде да омогуће погодности за стране инвеститоре. „Свакодневно сарађујемо са домаћим инвеститорима, а кад год се појави страни инвеститор, сви смо ту на услузи једнако и нема селективног приступа, него је потпуно све отворено“, каже он и додаје да је позиција Источног Сарајева посебна предност за њих. Према његовим ријечима, ова локална заједница је заправо стратешки центар Српске.

„Географски се налази близу аеродрома, близу Сарајева као административног центра, близу укључења на ауто-пут 5ц. Имамо квалификовану радну снагу, имамо квалитетну високообразовану радну снагу, а све су то разлози који воде страног инвеститора приликом одлуке да послује на нашем подручју“, објашњава Ћосић.

Међу значајним улагањима у посљедњем периоду издвајају се инвестиције у капацитете на околним планинама, а међу најзначајнијим инвеститорима се истиче Србија, као и земље Европске уније.

viber image 2023 10 10 14 40 41 208

Бојан Кресојевић, градски менаџер у Градској управи Бањалука, истакао је за „Независне новине“ да је Бањалука предузетнички и привредни град. „Отворени смо као град за све дјелатности и генерално за привредни амбијент, што има међусобно испреплетене релације, а сви они позитивно утичу на отварање било које пословне дјелатности. Ми као град Бањалука спроводимо стимулативне мјере за развој привреде. Резултати који су на том плану постигнути иду у прилог томе да је Бањалука најотворенији град, како за домаће, тако и за стране инвеститоре“, навео је Кресојевић, додајући да је током 2023. године Бањалука први пут имала више од хиљаду нових регистрованих предузетника.

(Извор: Независне)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *