Догодило се на данашњи дан, 9. фебруар

 

1540. – У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва забиљежена коњска трка.

1849. – Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком.

1861. – Џеферсон Дејвис изабран за предсједника, а Александер Стивенс за потпредсједника Конфедералних држава Америке.

1874. – Умро француски историчар и писац Жил Мишле, изузетан стилиста, аутор низа историјских, филозофских и лирских списа. Био је противник монархије, црквене хијерархије и комунизма, а с наклоношћу је писао о буржоаским револуцијама. Дјела: „Историја Француске“, „Историја Француске револуције“, „Планина“, „Птица“.

1881. – Умро руски писац Фјодор Михајлович Достојевски, према многим критичарима највећи књижевник свих времена, који је дубоко, као нико ни прије ни послије њега, понирао у људску психу и расвјетљавао тајну људске природе. Ухапшен је 1849. као учесник утопијско-социјалистичког кружока Михаила Васиљевича Петрашевског – Буташевича и осуђен на смрт, али је казна замијењена прогонством у Сибир, гдје је провео десет година. Искуства стечена током заточеништва у Сибиру умногоме су обиљежила његову личност и стваралаштво, а рана дјела инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Основне одлике његових дјела – понирање у подсвијест, трагање за коријенима људске трагике, феномен религије и веза човјека и Бога – главна су преокупација модерног романа. Утицао је на свјетску литературу више него било који други свјетски писац. Остала дјела: романи и повијести „Злочин и казна“, „Браћа Карамазови“, „Идиот“, „Коцкар“, „Зли дуси“, „Младић“, „Двојник“, „Бијеле ноћи“, „Неточка Незванова“, „Записи из мртвог дома“, „Село Степанчиково и његови житељи“, „Ујкин сан“, публицистика „Пишчев дневник“, „Политички записи“.

1891. – Рођен италијански политичар Пјетро Сандро Нени, вођа социјалиста. Као убијеђени антифашиста учествовао је у Шпанском грађанском рату и био је члан Комитета за одбрану Мадрида и политички комесар дивизије. У Другом свјетском рату у Француској ухапсио га је Гестапо. Одмах по ослобођењу земље постао је генерални секретар Социјалистичке партије Италије, а 1945. предсједник. Био је потпредсједник у првој послијератној влади, неколико мјесеци и шеф дипломатије, а 1963. потпредсједник у влади лијевог центра. Дјела: „Историја четири године 1919-1922“, „Шест година грађанског рата у Италији“, „Историја класне борбе у Италији“, „Злочин фашизма у Африци 1936.“.

1909. – Француска и Њемачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој сјеверноафричкој земљи, у замјену за економске концесије.

1917. – Збор комитских чета у селу Обилић у Пустој Реци на југу Србије одлучио да подигне устанак против бугарских окупатора у Првом свјетском рату. До краја фебруара 1917. створена је велика слободна територија са средиштем у Топлици, на којој је живјело око милион становника. Устаничка војска имала је 12.000 пјешака и 364 коњаника, али је Топлички устанак осуђен на пропаст кад је изостала помоћ са Солунског фронта. Бугари су приликом гушења устанка убили 20.000 људи, махом цивила, укључујући мноштво жена и дјеце, и спалили 50.000 кућа.

1923. – Основана совјетска државна ваздухопловна компанија „Добролет“, преименована 1932. у „Аерофлот“.

1934. – У Атини су Грчка, Југославија, Румунија и Турска потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом свјетском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала фашистичка Италија. Пакт се распао под притиском нацистичке Њемачке и практично је растурен прије избијања Другог свјетског рата.

1941. – Њемачки „Афрички корпус“ генерала Ервина Ромела прешао из Италије у сјеверну Африку, што је био увод у тешке борбе на Афричком фронту у Другом свјетском рату, окончане 1943. побједом савезничких снага, у којима су главнину чиниле британске трупе.

1942. – На француском путничком броду „Нормандија“ – тада највећем и најелегантнијем у свијету у својој категорији – избио је пожар, послије чега је брод потонуо у њујоршкој луци.

1943. – У окупаторском затвору у Новом Саду у Другом свјетском рату објешен организациони секретар Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије за Војводину Светозар – Тоза Марковић. У новембру 1942. у борби је тешко рањен, послије чега су га заробили мађарски фашисти и подвргли мучењу.

1943. – Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане су у Другом свјетском рату побједом америчких снага над јапанском армијом, чиме су распршени снови Токија о заузимању Аустралије.

1957. – Умро бивши мађарски диктатор адмирал Миклош Хорти де Нађбања, који је од 1920. до 1944. био на челу профашистичког режима с титулом „краљевски регент Мађарске“. Мађарску је увео у Други свјетски рат на страни Сила осовине и придружио се вођи Трећег рајха Адолфу Хитлеру у агресији на Југославију. Одговоран је за истребљење Јевреја у Мађарској и на окупираним територијама и за звјерства мађарске полиције и војске у Војводини и масовне ликвидације, посебно српских цивила. Пред крај Првог свјетског рата постао је командант аустроугарске флоте и 1918. у крви је угушио побуну морнара у Боки Которској, а 1919. у Мађарској је предводио гушење социјалистичке револуције. Послије збацивања с власти уточиште му је пружила Португалија, гдје је и умро, избјегавши судску одговорност, мада га је Југославија прогласила ратним злочинцем.

1962. – Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта.

1971. – У земљотресу у области америчког града Лос Анђелес погинуле 64 особе.

1977. – Умро руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону „Ил-2“ за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом свјетском рату и путничким авионима конструисаним послије рата.

1977. – СССР и Шпанија успоставили дипломатске односе.

1984. – Умро руски државник Јуриј Владимирович Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије, који је од 1967. до 1982. био предсједник Комитета државне безбједности. За генералног секретара партије изабран је у новембру 1982. послије смрти Леонида Брежњева, а за предсједника Президијума Врховног совјета СССР у јуну 1983.

1991. – На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 одсто бирача те балтичке земље гласало је за отцјепљење од СССР-а.

1994. – Лидер Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат и шеф израелске дипломатије Шимон Перес постигли споразум о безбједносним питањима која су кочила мировни споразум ПЛО и Израела.

1996. – Од снажне експлозије коју је подметнула терористичка ИРА – чиме је послије 17 мјесеци прекинуто примирје – у Лондону погинуле двије особе, а око сто је рањено.

1999. – Кина прекинула дипломатске односе са Бившом Југословенском Републиком Македонијом због одлуке владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.

2006. – Преминула Слађана Кобас, једина преживјела беба из бањалучког породилишта 1992. године, када је, због затвореног коридора и немогућности да се из Србије допреми кисеоник за инкубаторе, умрло 12-оро новорођенчади.

2018. – Умро Небојша Глоговац, позоришни, филмски и ТВ глумац.

(Агенције)

На фотографији: Небојша Глоговац