Медицински радници одлазе из Републике Српске, ко ће нас лијечити?

 

Републику Српску сваке године напушта све више медицинских радника, прије свега медицинских сестара. Иако су финансијски разлози углавом на првом мјесту, истраживали смо шта још здравствене раднике тјера из Српске и плаше ли се грађани ко ће их у будућности лијечити.

Дубока старост и здравље које вас служи до краја данас се ријетко срећу. Свакоме од нас је, прије или касније потребна помоћ медицине и здравствених радника. Њих је, међутим, у Српској сваке године све мање. Грађани то, како кажу, већ одавно осјете.

– Био ми је потребан интернистички преглед. Три мјесеца сам звала и нико се не јавља, а кад се и јаве, не можеш доћи на ред. Значи, ако ти треба интерниста, кардиолог, не можеш доћи за пола година код њега. Шта то значи? Значи да можеш да умреш док дођеш на ред код доктора – прича нам једна Добојлијка.

Медицински радници, прије свега медицинске сестре, масовно одлазе углавном у Њемачку и Аустрију, а оне су, како често истичу и сами љекари, прве и најближе пацијентима.

– Не можемо да одшколујемо онолико кадрова колико одлази из Републике Српске са жељом да се никад не врате – каже др Горан Бјековић, члан Главног одбора Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске.
 
Љекари пак, због језичке баријере углавном одлазе на рад у Федерацију БиХ, Србију или Хрватску, гдје су финансијски услови далеко бољи. Поред тога, истиче др Бјековић, нема потцјенивачког односа и нема уцјене. 

– Ми имамо проблем да у нашим болницама љекари веома тешко прихватају специјализације јер су огромна ограничења. Не можете да нађете доктора да остане да ради јер схвати да много мора да учи, ради и одриче се и на крају добије плату за 2.000 или 3.000 КМ. То дјелује као велика сума, али је мизерно за хирурга који је шест година студирао, па исто толико провео на специјализацији, до које треба да прође четири или пет година. Тај љекар је на нули са својих 35, 36 или 40 година кад почиње да ради оно за шта је завршио специализацију – објашњава др Бјековић.

Поред финансијских услова, проблем је и систем у Српској који не може да одговори изазовима здравства и који не може да се пореди са оним у ЕУ, сматрају љекари.

– Када човјек из Требиња доживи инфаркт, он лежи и прима тромболитичку терапију кроз инфузију и онда га шаљу у Бијељину да се уради ангиографија и евентуално угради стент, што није нормално јер, када је пацијент у таквом стању, сати и минуте одлучују да ли ће преживјети или неће – каже др Саша Борјан из Требиња и додаје:

– Приликом сваке операције у Бањалуци, сваког порођаја у Мирославу Зотовићу или УКЦ-у Српске грађани су обавезни да доведу два или четири донора у Завод за трансфузију – закључио је Борјан.

Нажалост, власт упозорења струке не схвата озбиљно јер из уста владајућих свакодневно стижу хвалоспјеви, наглашава др Бјековић.

– Ту је је тај подцјењивачки однос власти према здравственим радницима. Морате имати чланску карту, у овом моменту СНСД-а, морате ићи на њихове скупове, конгресе, састанке. Овдје се људи организовано одводе на скупове СНСД-а, па чак и доктори медицине, јер иначе неће добити специјализацију или ће им бити прекинута. То вам је сурова истина у Српској – прича др Бјековић. 

Осим здравственог кадра одлазе и други, квалитетни радници, додаје др Бјековић, питајући да ли власт жели да ти људи оду како би могли да манипулишу онима којима сада манипулишу. 

– Да ли је опстанак Републике Српске везан за опстанак садашње или неке будуће власти у Српској, то је велико питање. Зашто су људи изгубили главе, то је такође велико питање. Они су направили и сачували  Српску. Она је заливена крвљу и није настала тек тако, а сад се налазимо у ситуацији да све прокоцкаше и проневјерише они који нису осјетили барута, а који нама диктирају правила живота – тврди др Бјековић.

Након свега, питање које се прво, са зебњом, намеће је: Да ли је грађане страх и ко ће нас лијечити?

– Нормално је да нас то брине, али ништа не можемо да урадимо. Не знамо ко ће нас лијечити, али се уздамо у неке нове генерације – кажу они. 

Пошто мало тога можемо да урадимо до неке нове промјене система, били вјерници или не, остаје нам једино да понављамо оно чувено ,,Боже здравља”.

Извор: БН ТВ