Локалне заједнице на смију бити искључене из одлучивања – у Зворнику одржана јавна расправа о нацрту закона о геолошким истраживањима

У скупштинској сали ГУ Зворник данас је одржана јавна расправа о Нацрту закона о геолошким истраживањима, а представници локалних заједница и грађани су сагласни да се они не смију искључити из одлучивања о овој теми, што је Нацртом предвиђено.

Мирослав Илић из Зворника је, као први учесник у расправи, истакао неслагање са приједлогом да се локалне заједнице искључе из одлучивања.

 – Локална заједница је као једно домаћинство и ако се нешто ради у том домаћинству његови чланови не могу бити искључени. То је највећа замјерка, а нудимо и рјешење. Наш приједлог је да грађани одређене локалне заједнице референдумски доносе одлуке да ли су за неко истраживање – предложио је Илић и упутио критику народним посланицима регије Бирча јер ће гласати о овом закону у Народној скупштини, а нису били присутни на јавној расправи, истакавши да је био присутан само посланик Александар Крсмановић (СНСД).

Зворничанин Бојан Лукић је, поред противљења да се локалне заједнице искључе из доношења одлука о истраживањима, истакао да се из процедуре не смије искључити ни Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, односно за истраживање мора бити издата еколошка дозвола.

 – Кажете да истраживања нису штетна. Шта ако се наиђе на сировине које су штетне по животну средину. То је доказ да за свако истраживање мора остати обавеза да имају еколошку дозволу. Знамо каква је финансијска ситуација у Републици Српској, да Влади Српске свакодневно недостаје новца, те сумњамо да се иза овог Нацрта закона крије идеја да се крупном капиталу прода земљиште гдје би одмах потом кренуло ископавање. То би значило да да се новац не задржава у Републици Српској него да га износе велике компаније – сматра Лукић, који је истакао да су јавне расправе требале бити одржане у свим локалним заједницама прије израде Нацрта како би се чуло мишљење стручне јавности, али и самих грађана.

Замјеник директора Републичког геолошког завода Републике Српске доц др Цвјетко Сандић је истакао да су они са стручне стране изнијели своје замјерке.

 – Што се тиче укључивања локалних заједница у одлучивање ми смо мишљења да се стратегија развоја Републике Српске не може радити без локалних заједница, и стога сматрамо да оне не могу бити препрека у овом случају већ морају бити партнери у овим пројектима. Истовремено, локалне заједнице не могу спријечити истраживање јер оно није штетно. У Лопарама смо имали примјер да је истраживање завршено и никакву штету нису нанијело осим што су донијели информације о каквим потенцијалима Република Српска располаже. Изнијели смо и примједбу на количине која се узимају за геолошка испитивања. Сматрамо да се не може глобално одредити да за све сировине то буде десет хиљада кубних метара него да за специфичне минералне сировине буде одређена количина материјала и да се на ту сировину плаћа нека концесиона накнада држави. Уједно, тражимо и да се та сировина не може злоупотријебити, односно продати трећим лицима. Дјеловали смо конструктивно и на страни доносиоца одлука, али и на страни животне средине, што нам је генерално и циљ, као институције. Поред тога, нисмо сагласни око подјеле истраживања на инвазивна и неинвазивна. Према Нацрту, неинвазивна су она која не дирају својства и грађу терена, а инванзивна супротно. Уколико знамо да је једна од основних преамбула наше струке да се терен врати у пробитно стање зако треба да дубе и у закону. То не стоји у овом нацрту, а ми смо мишљења да сваки истражни ископ мора да се врати у пробитно стање. У законима ове врсте у Србији, Хрватској и другим земљама нигдје нема термина инванзивно и неинванзивно истраживање – истакао је Сандић.  

У расправи су учествовали и граоначелник Бијељине Љубиша Петровић, али и други учесници који су изнијели конкретне мане овог нацрта, али и чињеницу да се јавне рапсраве одржавају у само четири града те сумњају у закулисне радње предлагача. Градоначелник Бијељине је поручио да ће народ Семберије тијелима бранити свој животни простор од крајњег циља измјена овог Закона јер је сигуран да ће се исти усвојити без обзира на противљење свих у Републици Српској.

Једна од учесника је истакао да се његове сумње не односе на истраживања, већ на оно што слиједи послије истакавши бојазан да ће Влада Српске након сазнања о проналаску неких минералних сировина допустити исковање представницима крупног капитала са „прљавим технологијама“.

Есад Салчин, помоћник министра за рударство и геологију у Министарству енергетике и рударства Републике Српске рекао је да је зворничка јавна расправа друга по реду.

 – Прву расправу смо одржали прошле седмице у Гацку и имали смо јако добар одзив јавности. На приједлог Владе Републике Српске Народна скупштина је разматрала измјене и допуне  закона о геолошким истраживањима и донијела закључак да се овај нацрт упути у јавну расправу. Једна од предложених измјена јесте да се више не доставља сагласност локалне заједнице приликом издавања одобрења за истраживање, а разлог за тако нешто је одређени број локалних заједница које немају уређену просторно-планску документацију – рекао је Салчин и додао да је Геолошки завод Републике Српске кроз рад Министарства укључен у израду овог закона.

Јавна расправа је одржана у организацији Министартва енергетике и рударства Владе Републике Српске.

Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима објављен је на интернет страници Народне скупштине Републике Српске: https://www.narodnaskupstinars.net/ под ознаком закони у процедури.

(Инфо Бирач)