Капитал: Павловић на ФГ „Бирач“ већ профитирао 110 милиона КМ

 

Окружни привредни суд у Бијељини признао је „Павгорду“ 122 милиона КМ потраживања од Фабрике глинице „Бирач“ у стечају, које је фочански бизнисмен Гордан Павловић прије деценију купио за десет пута мању суму, пише Капитал.

„Павгорд“ је тражио да му се призна 166,4 милиона КМ потраживања као разлучном повјериоцу, а суд је признао 122,6 милиона, док је оспорио 43,8 милиона.

Подсјећамо, потраживања која су му призната „Павгорд“ је још 2014. године купио од литванске Укио банке за 12,4 милиона КМ.

Међутим, бивши стечајни управник фабрике Лазо Ђурђевић та потраживања му је оспорио, након чега креће правна битка која је трајала годинама.

Ипак, ствари се пред судовима почињу брзо распетљавати након што је Влада РС половином 2022. године продала „Павгорду“ своја потраживања од Фабрике глинице.

Тако је главни предмет о потраживањима од 122 милиона КМ окончан почетком прошле године након што је суд донио рјешење о непостојању правног интереса литванске банке да води спор као тужилац с обзиром на то да је продала потраживања.

Након што је рјешење суда постало правоснажно, Скупштина повјерилаца ФГ је донијела одлуку о прекиду свих поступака у вези са овим спором.

То је отворило врата овом предузећу да тражи признавање тих потраживања.

Стечајни управник Фабрике глинице „Бирач“ Миодраг Петровић каже за КАПИТАЛ да стечај иде добрим темпом и да очекује да ће врло брзо бити приведен крају.

Рекао је да стечај може ићи у три правца и то продаја фабрике, реорганизација и претварање потраживања акције.

„Који ће правац бити одлучиће Одбор и Скупштина повјерилаца“, рекао је Петровић.

Подсјећамо, „Павгорд“ је половином 2022. године купио 43 милиона КМ потраживања Владе и институција РС од Фабрике глинице „Бирач“ и преузео већину у Одбору повјерилаца.

Прије тога је имао већ око пет милиона потраживања, тако да сада укупно има око 170 милиона, док сви остали повјериоци имају око 42 милиона милиона марака.

Петровић је појаснио да разлучни повјериоци немају право гласа у Скупштини повјерилаца, али да имају у Одбору и да тако могу да утичу на одлуке.

(Извор: capital.ba)