Спољнотрговински дефицит БиХ скоро 13 милијарди КМ
Спољнотрговински дефицит Босне и Херцеговине у прошлој години је износио 12,9 милијарди КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Наиме, како пише у подацима који су достављени „Независним новинама“, увоз је током 2023. године износио 29,95 милијарди КМ, док је извоз тежак 17,05 милијарди КМ.
Тако је прошле године највише дошло производа из Хрватске, и то у износу од 5,86 милијарди КМ. Потом слиједи Србија, из које је дошло робе за 3,91 милијарду КМ па Њемачка 2,69 милијарди КМ.
Босна и Херцеговина је прошле године увезла из Швајцарске производе за 2,4 милијарде КМ, па Италије за 2,2 милијарде КМ.
С друге стране, БиХ је највише робе извезла у Њемачку за 2,7 милијарди КМ, па у Хрватску за 2,56 милијарди КМ, те Србију за око двије милијарде.
Највише смо извозили робе још у Аустрију за 1,7 милијарди КМ, те Словенију за 1,46 милијарди.
У БиХ је у току 2023. године највише стигло минералних горива, минералних уља и производа њихове дестилације, битуменских материја, те минералних воскова за 4,2 милијарде КМ.
Слиједи увоз нуклеарних реактора, котлова, машина те апарата и механичких уређаја и њихових дијелова за 2,6 милијарди КМ, те возила, осим шинских возила и њихових дијелова и прибора за 2,3 милијарде КМ.
Највише смо у иностранство пласирали минералних горива и уља, које смо и највише увозили, и то за износ 1,6 милијарди КМ.
Даље смо извезли електричне машине те опрему и њихове дијелове, апарате за снимање или репродукцију звука, телевизијске апарате за снимање или репродукцију слике и звука и дијелове и прибор за те производе у износу од 1,4 милијарде КМ.
Економиста Саша Стевановић сматра да ћемо за два мјесеца свједочити резултатима које је економија БиХ остварила у протеклом периоду.
„Податак о спољнотрговинској размјени указује да остварујемо дефицит. Дефицит је износио 12,9 милијарди КМ и за 500 милиона КМ је нижи него годину раније када је износио 13,4 милијарди. Биљежимо пад извоза усљед чињенице да тражња у Европској унији опада, да је економија Европске уније имала мршав раст, да се спроводе мјере штедње, фискалне и монетарног затезања. То се рефлекује на наш спољнотрговински биланс путем пада извоза. Кад желите да поставите краткорочни економски модел БиХ онда посматрате агрегатну тражњу. Настојите дјеловати на компоненте агрегатне тражње, која указује да ћете, на примјер, мјерама супституције увоза повећати економски раст на сваку марку којом смањите увоз, и то ће се рефлектовати на већи економски раст од 0,89 КМ“, објашњава Стевановић.
Према његовим ријечима, треба да трагамо за одговором на који начин супституисати увоз.
„Један од начина је да дјелујемо на свијест потрошача да сваком марком за коју одлучимо да потрошимо на производе домаћих произвођача ми помажемо домаћој економији, а готово пола тог новца остварује држава путем већих јавних прихода, тако да се државним мјерама може размишљати о кампањама на свијест наших потрошача. Поред тога што дјелује позитивно ова активност на економију, дјелује позитивно на јавне приходе и домаће буџете. Као мала отворена земља БиХ ипак мора да тражи модел заснован на отворености економије. Немамо велики број становника да можемо унутрашњом тражњом да се развијамо, те морамо размишљати о извозу, о расту конкурентности. Ипак, та отворена економија кошта, кошта нас већег дефицита, кошта нас увозом екстерних шокова“, истакао је Стевановић.
Игор Гавран, економски аналитичар, каже за „Независне новине“ да је БиХ већ одавно овисна о увозу у многим сегментима, јер нема довољно домаћих капацитета.
„Међутим, у многим случајевима је та овисност вјештачки створена и потпуно неоправдана. Увоз из Србије и Хрватске је управо најбољи примјер јер увозимо огроман број производа (прије свега пољопривредних и прехрамбених) које и те како можемо сами произвести и чиме се директно гуши домаћа производња. Док је нереално очекивати да будемо конкурентни кинеском увозу и надомјестимо властитим капацитетима високотехнолошке производе из ове и сличних напредних економија, апсолутно нема никаквог оправдања за масован увоз воде, пива, вина, брашна, уља, воћа, поврћа и сличних производа које и сами имамо и који су у БиХ врхунског квалитета. Када је ријеч о дефициту с овим државама, осим повећања нашег извоза сигурно се највише може промијенити супституцијом увоза домаћим производима. Иако и власти треба да дају допринос стварањем повољнијег пословног окружења за домаћу производњу и строжим контролама увозне робе, а у међународним односима да раде на уклањању баријера нашем извозу, ипак највише могу допринијети сами домаћи купци избором домаћих производа и избјегавањем увозних“, нагласио је Гавран.
(Извор: Независне)