Зворник: Срђан и Ивана Савић – један од најмлађих брачних парова са четворо и више дјеце: Уз слогу и љубав све је лако
Неуређено друштво, лоше финансијско стање и несигурно окружење су најчешћи разлози које млади људи данас наводе као препреку за оснивање породице, али све то није спријечило Зворничане Срђана и Ивану Савић да имају четворо дјеце.
Тридесетједногодишњи Срђан и двадесетосмогодишња Ивана вјероватно су један од најмлађих парова, не само у Зворнику, који имају четворо дјеце. Кажу, заједно подижу дјецу, раде, труде се да им без ичије помоћи обезбиједе лијепо дјетињство. И заиста, ова сложна породица изгледа тако. Три сестре, Хелена (8), Калина (6), Дуња (3) и једногодишњи Димитрије се одлично слажу, играју се заједно без препирке, увијек гледајућу једно у друго.
Срђан, глава породице, каже да се са супругом Иваном почео забављати када су били млади, а, додаје, млади су се и вјенчали. Супруга Ивана додаје да су заједно подизали дјецу и да им ништа није тешко.
– Није лако подизати четворо дјеце, али уз добру организацију све се може. Ми имамо своју рутину, научили смо дјецу на то и лако завршавамо обавезе – прича Ивана и додаје да супруг ради, а она брине о кући и дјеци. – Хелену и Калину водим у школу, на тренинге, радим кућне послове, изведем дјецу у шетњу. Дан брзо прође. Добро је што су дјеца близу једно другоме по узрасту и научили су да око њих увијек има по једна беба тако да ми и дјевојчице пуно помажу – каже Ивана, која као мајка четворо дјеце има примање од 750 КМ мјесечно од Владе Републике Српске.
Срђан је запослен, али ради и додатне послове.
– Када смо добили прво дијете, радио сам као конобар. Но, убрзо сам увидио да та примања нису довољна за породични живот, као ни радно и слободно вријеме. Стога сам прешао у једну зворничку фирму да радим као бравар-заваривач, а сада радим у фирми „Инокс Радуловић“. Задовољан сам свим условима, наш рад се цијени, а ми својим радом настојимо да оправдамо повјерење и услове које нам даје власник. Некада викендом радим као конобар и на тај начин додатно зарађујем. У сваком случају, ми смо задовољни, ништа нам не недостаје јер сами можемо да зарадимо колико нам треба за живот, односно да дјеца имају све што им треба – прича Срђан.
Он је додао да су им многи говорили да не проширују тако брзо породицу бојећи се како ће им обезбиједити услове за живот.
– На то нисмо обраћали пажњу. Када смо почели заједно да живимо имали смо мања примања. Сада имамо четворо дјеце, више радимо и више имамо. Не тражимо ничију помоћ, мада су увијек уз нас Иванини и моји родитељи – прича Срђан и додаје да сада живе код Иваниних родитеља.
– У почетку сам ја инсистирао да живимо сами, као подстанари. То сам тражио како бисмо нас двоје начили оно што је потребно за живот, да зарадимо и плански трошимо новац, да Ивана води домаћинство и зна све кућне послове. Прије појаве вируса корона сма планирао са Иваниним оцем да идем у Њемачку да радим и тада смо се договорили да Ивана не буде сама у стану, а њена мајка сама код куће, већ да пређемо тамо. Тако смо дошли код њих. У Њемачку, на крају, нисмо отишли због короне тако да смо овдје улагали у изградњу дома јер су били урађени само груби радови – додаје Срђан.
Ови млади људи истичу да се заједно може све и да уз љубав и међусобно поштовање ниједан задатак није тежак.
– Љубав се не умањује проширењем породице. Са сваким дјететом та љубав је само већа и она се стално шири. Не планирамо засад пето дијете, али нисам одустала од рађања – каже ова храбра мајка.
Срђан додаје да му је драго што је већина његових пријатеља из разреда или дјетињства формирала породице.
– Много тога је до окружења. Сви моји пријатељи су долазили код нас, играли се са дјецом и виједли лијеп примјер родитељства. Драго ми је да су они формирали породице, имају дјецу. Ми смо навикли да је нама кућа стално испуњена и некада супруга и ја не треба ни да причамо већ само да слушамо јер је код нас стално као у обданишту. Стога бих и проучио младим људим да се на заносе материјалним јер ће се све стећи у животу. Не можемо сви одједном завршити факултет, купити стан, ауто. Мишљења сам да човјек сам мора да одреди приоритете. Ми смо свој изабрали, а то је породица. Она је мој мотив за све што радим и можда се не бих овако трудио и радио да немам њих. Они су моја покретачка снага – каже Срђан.
Ивана додаје да се труде да дјецу науче правим вриједностима.
– Трудимо се да им помогнемо око школских обавеза, да тренирају, да буду вјерници јер уз Божију помоћ човјек све може да постигне. Дјецу смо крстили, а на Митровдан је и Димитрије крштен. Уз те традиционалне вриједности, љубав и слогу заједно лакше прелазимо све животне препреке – истиче Ивана.
(Инфо Бирач)