Тужиоци у Републици Српској за двије године обуставили више од 7.000 истрага

 

У Републици Српској је у само двије године обустављено више од 7.000 истрага, пише Српскаинфо.

Истраге су обустављене против готово 8.000 осумњичених за различита кривична дјела, откривају подаци Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ.

Правни стручњаци истичу да број обустављених истрага може да значи двије ствари или је у питању класичан нерад тужилаштава, јер не постоји одговорност тужилаца или се жртве боје процесуирања насилника, јер од њихове одлуке у највећем броју кривичних дјела зависи даљи ток предмета.

Посматрајући кривична дјела за која се најчешће обустављају истраге уочава се да се ради о кривичним дјелима која се управо и процесуирају на приједлог оштећеног. Истовремено, због недостатка доказа обустављају се истраге и за коруптивна кривична дјела и привредни криминал.

Због обустављања истрага за коруптивна кривична дјела, правосуђе Српске и БиХ све гласније се прозива.

У периоду од јануара 2021. до децембра 2022. године у окружним јавним тужилаштвима Бањалука, Приједор, Добој, Источно Сарајево, Бијељина, Требиње, те Републичком јавном тужилаштву – Посебном одјељењу за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, обустављено је 7.012 истрага против 7.939 осумњичених.

ОЈТ Бањалука

Пола од укупног броја обустављених истрага припада наравно Окружном јавном тужилаштву Бањалука које је уједно и највеће тужилаштво у Републици Српској. ОЈТ Бањалука је у наведеном периоду обуставило 3.769 истрага против 4.202 осумњичене особе.

Све истраге разврстане су по категоријама, па тако она са ознаком КТ значи да се истрага водила за конкретно кривично дјело у којем је био познат идентитет осумњиченог, затим слиједи КТН против непознатог извршиоца, КТК конкретно коруптивно кривично дјело и извршилац, КТПО конкретно кривично дјело и учинилац правна особа итд.

Најбројнији су КТ и КТН предмети.

Током 2021. године бањалучко тужилаштво је у КТ предметима обуставило 1.009 истрага против 1.213 осумњичених. Годину дана касније тај број је смањен, па је обустављено је 726 истрага против 855 осумњичених у КТ предметима.

Четвртина КТ истрага у 2021. години обустављена је за кривична дјела насиље у породици или породичној заједници. Након овог кривичног дјела, истраге се у КТ предметима најчешће обустављају за крађе, угрожавање сигурности, оштећење туђе ствари и тјелесне повреде.

Идентична је ситуација и у 2022. години када су у питању обустављене истраге у КТ предметима, па је на првом мјесту насиље у породици и породичној заједници, а слиједе крађе, тешке крађе, угрожавање сигурности, тјелесна повреда и оштећење и одузимање туђе ствари.

У овим истрагама захтијева се приједлог оштећеног, што у пракси значи да истрага не може ни бити окончана подизањем оптужнице уколико оштећени одустане од кривичног гоњења особе која је пријављена за наведено кривично дјело.

Управо је ово критичан тренутак и највјероватнији одговор за огроман број обустављених истрага, јер се жртве одлучују да не процесуирају одговорне, што је посебно видљиво у кривичним дјелима насиља у породици.

Зачарани круг

Ријечи саговорника Српскаинфо, оштећеног у случају кривичног дјела, које је на крају ипак, окончано подизањем оптужнице, можда и најбоље осликавају какав третман жртве кривичних дјела пролазе током истражних радњи.

– Пријавио сам кривично дјело и дао прву изјаву полицији. У међувремену полиција је расвијетлила случај и ухапсила осумњиченог, а затим је услиједио нови позив да дођем у полицију. Око мене је било више инспектора који су ме дужи временски период индиректно одговарали да одустанем од кривичног гоњења осумњиченог, јер је он особа са психичким проблемима, те да постоји могућност да понови кривично дјело према мени. Нисам одустао, јер ми је стало да та особа одговара за оно што је учинио, па макар и мизерном казном, али ово показује како жртве морају проћи кроз правни ролеркостер и на крају се добро запитати да ли је исправно то што раде, јер би им се још горе ствари могле догодити и то од стране исте особе коју су пријавиле као извршиоца кривичног дјела. Дакле, закон је накарадан и није ми јасно зашто жртве кривичних дјела морају пролазити додатне стресове – изјавио је саговорник чији је идентитет познат редакцији Српскаинфо и уједно дао одговор зашто је међу обустављеним истрагама највећи број оних које се процесуирају искључиво на приједлог жртве.

Дарио Сандић адвокат из Бањалуке сматра да је највећи број наредби о обустави истраге катастрофалан, како у погледу образложења, тако и поступања тужилаца у предметима.

– Наиме, највећи број тих наредби о неспровођењу истраге тужиоци донесу, а да се и не помјере из својих канцеларија, те не провјере нити један навод из пријава. Овакво поступање није ничим санкционисано, јер тужиоци не одговарају за своје радње које почине у вршењу своје тужилачке дужности – истакао је Сандић.

Против ових наредби, додаје Сандић, грађани имају право подносити притужбу, али о тој притужби опет одлучује исто тужилаштво, тако да највећи број притужби буде одбијено од стране главног тужиоца.

– Исто тако, против те одлуке имате право поднијети приговор, али опет тужилаштву тако да се ту затвара тај зачарани круг тужилачког нерада и непоступања. Обзиром да не постоји било каква одговорност тужилаца за овакво поступање, односно непоступање, овај тренд ће се наставити и даље док год не буде промјене Закона о кривичном поступку РС гдје ће бити омогућено оштећенима да сами подносе оптужнице и заступају исте пред судом, као што је то било регулисано законима од 2003. године. До тада, остаје нам само да трпимо тужилачки нерад и корупцију која је присутна у свакој пори овог нашег пропалог друштва – закључио је Сандић.

Све у складу са законом

На питања који су главни разлози обустављања истрага, те да ли су тужиоци некада позвани на одговорност због обустављања истрага из бањалучког тужилаштва одговарају да се тужилачке одлуке наредбе о обустави истраге донесене у складу за чланом 232. став – 1 Закона о кривичном поступку Републике Српске.

У овом члану закона тако је наведено да ће тужилац наредбом обуставити истрагу уколико се установи да дјело које је учинио осумњичени није кривично дјело, када нема довољно доказа да је осумњичени учинио кривично дјело. Истрага ће се у складу са законом обуставити када је кривично дјело обухваћено амнестијом, помиловањем или застарјелошћу или постоје друге сметње које искључују кривично гоњење, те када постоје околности које искључују кривицу осумњиченог, осим у случају из члана 214. овог закона (У случају када је кривично дјело извршено ван територије Босне и Херцеговине, тужилац може предузети кривично гоњење ако је то кривично дјело прописано у закону Републике Српске).

Када је ријеч о најчешћим разлозима који резултирају доношењем тужилачке одлуке наредбе о обустави истраге неопходно је анализирати сваки предмет појединачно, наводе из бањалучког тужилаштва.

 – Разлози за доношење наредбе о обустави истраге су образложени у свим донесеним одлукама. Сходно члану 232. став 2. Закона о кривичном поступку Републике Српске, тужлачка одлука наредба о обустави истраге се доставља оштећеном, осумњиченом ако је испитан и подносиоцу пријаве. У складу са чланом 46.б Закона о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку РС, на донесену тужилачку одлуку наредбу о обустави истраге оштећени има право уложити притужбу Главном окружног јавном тужиоцу који притужбу може: одбити, усвојити или одбацити рјешењем. Против овог рјешења дозвољено је улагање приговора Главном републичком јавном тужиоцу РС. Рјешењем којим се усваја приговор Главни републички јавни тужилац РС, издаје обавезујуће упутство поступајућем тужиоцу да предузме односно, настави кривично гоњење – одговорили су из ОЈТ Бањалука.

На питање да ли је неки тужилац позван на одговорност због обустављања истрага, из овог тужилаштва су нас упутили да одговоре потражимо у ВСТС-у.

(Извор: Српскаинфо)