„Свега има, али нема оно што је најважније“ Професор Благојевић жестоко критиковао најновији извјештај Српске Савјету безбједности УН

 

Тридесети извјештај Српске Савјету безбједности УН по тридесети пут нигдје ниједном ријечју не наводи оно што јасно пише у Повељи УН нити су и на једном мјесту написане ријечи Повеље УН које су од кључне важности у борби за депротекторизацију БиХ.

То за Српскаинфо каже професор уставног права, Милан Благојевић, коментаришући извјештај који је Република Српска послала у Њујорк.

Зато се, каже Благојевић, с разлогом требамо запитати зашто се тако поступа, у чијем је то интересу и да ли је Република Српска, њена власт, заиста заинтересована за окончање диктатуре ОХР и противправног и нелегитимног Кристијана Шмита.

Јалово понављање

 – Наиме, у најновијем извјештају Српске СБ УН има свега – од правно јаловог понављања да је неки њемачки новинар у свом чланку написао да “колонијалистичка структура као што је Канцеларија ОХР нема мјеста у модерној Европи” (тачка 61 Извјештаја), па до тога да Шмит својим “диктаторским овлашћењима дрско крши свој правни мандат” (тачка 73. Извјештаја), чиме је онај ко је ово писао, намјерно или не, Шмиту признао да има правни мандат, иако нема нити може имати икакав мандат, а камоли правни мандат у БиХ, јер није именован одговарајућом резолуцијом СБ УН, како прописује Анекс 10 Дејтонског споразума – каже Благојевић.

Дакле, додаје он, свега има у овом извјештају Републике Српске, али по тридесети пут нема онога што је најважније, а то је Повеља УН.

 – Не хтједоше писци овог извјештаја из Републике Српске ни овај пут да кажу Савјету безбједности да је неформална група држава у децембру 1997. у Бону усвојила закључке, у ствари међусобни уговор, о стављању БиХ под свој протекторат, којим те државе управљају Босном и Херцеговином помоћу ОХР, чиме је на најгрубљи начин повријеђена Повеља УН. Јер, Повеља својим чланом 78 забрањује да се над државом чланицом УН, а то је и БиХ, успостави протекторат у било којој његовој форми, па и овој у виду апсолутистичке владавине ОХР, који нам своју вољу намеће као устав и закон и пријети затвором ако се не поступа по његовој вољи – додаје Благојевић.

Тужбе без правног основа

Према његовим ријечима, Повеља то најстроже забрањује свима и свакоме, јер у члану 78 и члану 2 прописује да свака држава чланица УН има право да буде суверена, а том праву одговара обавеза свих да се ни на који начин не мијешају у унутрашња питања држава, а поготово им је забрањено да своју вољу намећу као закон тој држави.

Међународно право, наставља Благојевић, досљедно томе прописује да је ништаван сваки акт било кога, почевши од аката Савјета безбједности па до аката било којих држава или појединаца, којима би били прекршени наведени чланови Повеље УН, јер су то императивна начела међународног права од којих није дозвољено одступање за било кога и ни у било којој ситуацији.

– Нажалост, све ово се упорно избјегава написати у извјештајима Републике Српске, па и у овом тридесетом по реду. Умјесто, дакле, истицања ових кључних ствари на једном од најважнијих мјеста у УН, овдје у Републици Српској баве се подношењем тужби судовима у Италији и Њемачкој против Кристијана Шмита, иако то нема правног основа у законодавствима тих држава – закључује Благојевић.

(Инфо Бирач)