За 6 мјесеци више од 1.300 људи поднијело захтјев: Упркос такси од 800 КМ, држављанства БиХ се одрекло 90.000 грађана

 

Ситуација у БиХ одавно је далеко од задовољавајуће. Да је тако свједоче поражавајући подаци, осим што грађани у великом броју одлазе из земље, многи се одричу и држављанства. Захтјев за престанак држављанства БиХ одрицањем може се поднијети у сједишту Министарства цивилних послова БиХ у Сектору за држављанство и путне исправе. Само у првих шест мјесеци ове године, држављанства су се одрекле 1.354 особе, пише Српскаинфо.

Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и избјеглице у БиХ (УЗОПИ) за Боснаинфо испричала је како је случајно свједочила групи младих људи који су дошли да се одрекну држављанства.

– Лично сам била у Савјету министара БиХ поводом неког другог састанка и видјела сам да је велика група младих дошла из неких градова БиХ. Мислила сам да долазе на разговор за радно мјесто, међутим они су дошли да се одрекну држављанства и при томе су морали платити 800 КМ за одрицање од држављанства. Оно што је саркастично и тужно да ми имамо ставку у Савјету министара која гласи “приходи од одрицања грађана од држављанства”, па то је страшно – прича Зукићева.

Како је и потврдила Зукићева, такса за одрицање држављанства је 800 КМ, док је тај износ у земљама у регији 200 КМ. Уколико се врши путем дипломатско конзуларне мреже БиХ у иностранству плаћа се још и конзуларна такса .Иако се увијек траже разлози у поступку одрицања од држављанства БиХ, странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе.

– Према мојим сазнањима 90.000 људи се одрекло држављанства БиХ, а истовремено земље због којих су се наши људи одрекли свог држављанства, потписују са БиХ билатералне споразуме да би се на тај начин дало да људи поново некад могу вратити своје држављанство, али то је толика процедура.

Да би неко вратио своје аутохтоно држављанство пролази много теже него странац који долази у БиХ.

Ту је процедура да мора живјети пет година у БиХ, да на основу те потврде може добити држављанство своје земље које се одрекао и то не зато што је хтио, него зато што је морао – истиче Зукићева.

С друге стране у БиХ има и миграната који траже држављанство.

– За мигранте је другачије, то је посебно, примјењује се начело супсидијарности да могу добити боравак и да могу живјети овдје. Омогућавају им се нека два рока, дакле понуде им се, али углавном добију и у том случају се могу запослити. А сад кад послодавац тражи директно раднике из земаља Азије, нисам сигурна како иде та процедура. Али мислим да то некако одмах иде, видјели смо кад нам се пруга радила, више је било странаца него наших радника – говори Зукићева за Боснаинфо.

Констатује поражавајућу чињеницу како годинама указују на проблеме да људи одлазе, одричу се држављанства, а власт не предузима ништа да то спријечи.

– Морам истаћи да се нико, прво власт, па академска заједница не бави рјешењем овог проблема, сви само питају о броју одлазака, па сваки број је човјек, судбина, да се на вријеме реаговало, можда не бисмо имали овакво стање. Народ одлази самовољно, пита ли се ико ко их је отјерао, шта је разлог? Ја сам присуствовала када одлазе људи у Бихаћу, толико аутобуса је било за Аустрију, то је тако болно било видјети, као да иду у рат. Најгоре је што смо спали на то да се само пише и констатује, нема да надлежни нешто подузму. Ми из невладиних организација све сервирамо и констатујемо стање, радимо то годинама, новинари су нас подржали, хвала вам и треба да се пише, али нама се нико од власти није јавио. С треће стране, имамо и проблем што се људи не одјаве са адреса, неко је пријављен да је у Калесији, а живи у Француској и остварује сва права. Ма мислим, толико је тога, али ево ми се трудимо да бар што је до нас урадимо, помогнемо људима, разговарамо с њима и нађемо неки начин да људи остају у БиХ и живе од свог рада, а даље је на држави – поручује она.

(Извор: Српскаинфо)