Скенери рјешавају дио проблема: Изборне преваре почињу много прије избора

 

Увођење нових технологија у изборни процес, које је недавно промовисала Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, а што су, иначе, с одушевљењем поздравили опозиционари у Српској, опет не гарантује потпуну регуларност избора.

Ово за Српскаинфо тврде стручњаци за изборни процес, коментаришући новине које ЦИК планира да уведе већ од локалних избора сљедеће године.

Уређај за идентификацију бирача, скенирање личне карте и отиска прста, као и скенирање гласачких листића на самом улазу у гласачку кутију, представљају иновације које је ЦИК представио на недавно организованом “Дану отворених врата” те институције.

Шта би било кад би било

Ако оба дома Парламента БиХ до расписивања избора сљедеће године усвоје измјене Изборног закона, у који би биле уврштене и наведене технолошке иновације, према тврдњама представника опозиције у Републици Српској, то би коначно разријешило бројне сумње у регуларност изборног процеса.

– Да је ова технологија била у употреби 2. октобра прошле године, Милорад Додик не би био предсједник Републике Српске, а и састав Народне скупштине Републике Српске и Парламентарне скупштине БиХ био би знатно другачији. Изборни процес је један од најкорумпиранијих процеса у БиХ и једино увођење нових технологија може осигурати фер и поштене изборе чији ће резултати бити одраз воље бирача, а не бројача – изјавила је чланица Предсједништва Народног фронта Слађана Јашаревић, након што је ЦИК промовисао планиране новотарије у изборном процесу.

Скупа технологија

Одушевљење представљеном изборном технологијом није крио ни генерални секретар ПДП, Ненад Вуковић.

– За ове уређаје могу рећи све најбоље, бар када је у питању оно што смо могли да видимо. ПДП даје подршку увођењу оваквих технологија и наши посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ ће подржати измјене Изборног закона у техничком смислу, ако дођу на дневни ред – рекао је Вуковић.

Иначе, како је саопштено, цијена једног сета нових технологија по бирачком мјесту износила би између двије и 8.000 КМ, што значи да би за 6.000 бирачких мјеста у БиХ требало обезбиједити између 12 и 48 милиона марака.

На презентацији наведене опреме у ЦИК, између осталог, објашњено је да уређај за идентификацију бирача скенирањем личне карте и отиска прста онемогућава гласање преминулих, затим гласање једне особе више пута, гласање с лажним идентификационим документима, као и сличне неправилности које су пратиле досадашње изборне процесе.

Предвиђено је да се гласачки листић провлачи кроз скенер, који се налази на врху гласачке кутије, а затим се аутоматски похрањује у базу података чиме се онемогућава поништавање и прекрајање воље бирача у процесу бројања. Скенер, такође, аутоматски региструје и неважеће, односно неправилно попуњене гласачке листиће, што бирачу, уколико жели, даје могућност понављања гласања. На тај начин би се регистровао и стварни број неважећих листића, као и листића који су ”интервенцијом” чланова бирачких одбора постали неважећи.

Куповина бирача

Да ли би увођењем нових технологија на бирачка мјеста изборни процес у БиХ заиста постао потпуно регуларан, за мишљење смо питали предсједника Стратешког одбора Коалиције “Под лупом” и некадашњег члана ЦИК, Вехида Шехића. Иако не спори да би избори били много легитимнији и ослобођени бројних садашњих сумњи у регуларност, Шехић тврди да чак ни у том случају не би било могуће спријечити све махинације с изборном вољом грађана.

– Ако се уведу скенери, преваре би требало да буду спријечене на дан избора и код самог процеса гласања. Тада би се заиста на минимум свео покушај неких досадашњих превара. Међутим, увијек се занемари друга чињеница, а то је да преваре почињу још прије избора, а то су притисци на бираче и њихова куповина, затим контрола бирача да ли излазе на бирачка мјеста од стране политичких странака, разне уцјене… То је проблем с којим се већ дуго сусрећемо – каже Шехић за Српскаинфо.

Објашњава да би у техничком смислу увођење скенера требало да ријеши много тога, јер, како истиче, биометријска идентификација бирача ће онемогућити да један бирач дође да гласа са више личних карата.

– Друго што је јако битно јесу скенери који скенирају гласачки листић, а истовремено утврђују резултате гласања са тог бирачког мјеста. То је јако добро, јер би у том случају веома брзо имали неслужбене резултате, умјесто што на њих морамо да чекамо данима. Кад се заврши гласање систем се аутоматски искључује, тако да нема злоупотребе неискориштених гласачких листића. То је најбољи начин за изборе у БиХ – тврди Шехић.

Ништа није скупо за истину

Међутим, како понавља, упркос свим предностима које би увођење нових технологија донијеле у повећање регуларности изборног процеса, то још не значи да би избори били поштени.

– Огромна одговорност лежи и на члановима бирачких одбора, као и посматрачима. Потребно је спријечити страначку куповину мјеста у бирачким одборима, као и контролу странака над комплетним бирачким одборима, што се дешава на неким мањим бирачким местима. То све кошта, али моја логика је да ако желимо да очувамо интегритет и изборну вољу грађана, ништа није скупо. У свему овоме је изузетно важна улога медија, невладиног сектора, као и притисак јавности и грађана, јер то је једини начин да сачувамо сигурност наших гласова – закључује Шехић.

Елементарно неписмени

Једна од новина које су представници опозиције у Републици Српској раније често истицали као неопходну у будућим изборним процесима јесте и електронско гласање. Међутим, према мишљењу Вехида Шехића, то би представљало чист промашај.

– Често се говорило о електронском гласању, али то не долази у обзир јер у БиХ сигурно имамо бар 20 одсто грађана који су неписмени у правом смислу те ријечи, а камоли што се тиче примјене електронског гласања – каже Шехић.

(Извор: Српскаинфо)