Привредници и послодавци у Српској траже смањење парафискалних намета

 

Привредници и послодавци у Српској заговарају нову сјечу парафискалних намета по узору на реформу под називом „булдожер прописа“ која је спроведену прије двије деценије у цијелој БиХ, пише Капитал.

Из Уније удружења послодаваца кажу да су многи парафискални намети укинути у оквиру „булдожера прописа“, али да се у протеклих 15 година изродило низ других намета.

„Тренутно у Републици Српској имамо 372 намета евидентирана у Регистру пореских и непореских давања. Парафискална оптерећења послодавце и грађане коштају само у новцу око 450 милиона КМ, а када се томе дода радно вријеме које запослени троше на регулисање обавеза према пореским и другим органима који наплаћују парафискале, онда се тај износ драматично увећава“, каже директор Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић за Капитал.

Он додаје да је доста процедура дигитализовано, поготово у Пореској управи РС, што је скратило вријеме за извршење послова везаних за непореска давања, истичући да треба одлучно наставити са реформом пореских и непореских давања које је Влада Српске започела прије три године и у којој јој је парафискални оквир смањен за десет одсто.

Преко 900 процедура

„Поред „резања“ парафискалних оптерећења, очекујемо да кроз реализацију Програма економских реформи буде настављено укидање непотребних процедура, јер упркос томе што је доста процедура дигитализовано и даље их постоји преко 900 и то отежава пословање, каже Аћић, додајући да Програм економских реформи предвиђа укидање око 400 непотребних процедура у току ове и наредне двије године.

Из Привредне коморе РС кажу да су заговорник идеје да се регистар пореских и непореских давања, који садржи неколико стотина давања, континуирано анализира у циљу смањења или укидања одређених давања.

„Једна од основних реформи које је Привредна комора РС истакла у свом приједлогу мјера за Програм економских реформи РС за период 2024-2026 годину јесте управо и анализа пореских и непореских давања. Реформе познате као “булдожер прописа” су биле актуелне у временском периоду и пословном окружењу прије двадесет година који се значајно разликује од садашњег, оптерећеног различитим кризама и проблемима“, наводе у одговору на питања Капитал-а из ПК РС.

Према њиховом мишљењу, неке од основних парафискалних намета које би требало измијенити ли укинути су накнаде за унапређивање општекорисних функција шума, накнаде за посебне категорије отпада са посебним аспектом на накнаде за електронички и електронски отпад, водне накнаде, накнаде за финансирање посебних мјера за заштиту од пожара, те накнаде за противградну заштиту.

Упитна намјена кориштења средстава

„То је само неколико парафискалних давања на које привредна друштва најчешће указују зато што неки немају оправданост наплате, док је код других упитна намјена кориштења прикупљених средстава“, кажу из Привредне коморе РС.

Они као примјер наводе накнаду за посебне категорије отпада које се плаћају од 2022. године за производњу и увоз различитих производа који постају отпад након одређеног рока употребе, гдје привредна друштва плаћају накнаде од 0,12 КМ или 0,60 КМ по килограму или литри у зависности од производа.

„У Српској тренутно не постоји развијен систем збрињавања тог отпада, а додатна отежавајућа околност за наше привредне субјекте јесте да је накнада за одређен број производа виша у односу на накнаде у ФБиХ из разлога што у ФБиХ постоје оператори за збрињавање ових врста отпада, док у РС регулативом није предвиђено постојање оператера“, указују привредници.

Они напомињу да је Привредна комора РС успјела смањити одређен број накнада за електронички и електронски отпад, али да је потребно додатно смањити накнаде како би се бар изједначиле са накнадама у ФБиХ како субјекти из Српске не би били у неповољнијем положају.

Законом о противградној заштити, наводе они даље, успостављена је накнада у висини од 0,25 одсто укупног прихода који остваре друштва за осигурање у претходној години.

„Сматрамо да би основица за плаћање ове накнаде требало да буде само дио прихода по основу уговора о осигурању имовине од временских непогода, умјесто на читав приход од пословања“, сматрају привредници.

Када је у питању накнада за унапређење општекорисних функција шума која износи 0,07 одсто и коју плаћају сви привредни субјекти, из ПК РС оцјењују да је ту накнаду потребно смањити и ускладити са висином накнаде у региону, како наши привредни субјекти не би били у неповољнијем положају у односу на субјекте из региона.

„Такође, потребно је ограничити ту накнаду само за субјекте који су на директан начин корисник шуме, а не на све привредне субјекте“, кажу из ПК РС.

Какву корист имају привредни субјекти?

Они сматрају и да би се накнада за финансирање посебних мјера за заштиту од пожара требале укинути и пренијети на буџете јединица локалних самоуправа које руководе радом ватрогасних јединица на свом подручју.

Када су у питању водне накнаде, привредници питају какву какву корист имају привредни субјекти за плаћање те накнаде.

„То су само неки од парафискалних намета које је потребно укинути или смањити, а Привредна комора РС настоји кроз анализу да обухвати и велики број других и наметне питање њихове оправданости или намјене. Анализа сваког парафискалног намета треба да обухвата циљ доношења, пропис у ком је донесен, а нарочито испуњење циља због којег је уведен. На основу наведене анализе потребно је укидати све парафискалне намете који нису испунили циљ свог прописивања“, поручују из Привредне коморе РС.

(Извор: capital.ba)